Članovi žirija Bitefa otkrivaju svoje mišljenje o festivalu

Na 49. BITEF-u, od 17. do 24. septembra, biće prikazano deset predstava iz Srbije, regiona, zatim Nemačke, Francuske i Rusije. Ovogodišnji festival, prvi bez dugogodišnjeg selektora Jovana Ćirilova, održava se u znaku njegovog imena „Uspomeni Jovana Ćirilova“. BITEF otvara predstava iz Berlina „Murmel, Murmel“, a zatvara predstava iz Moskve „Mrtve duše“, po Gogolju.

U žiriju će se ove godine naći: Mirjana Karanović, Žarko Laušević, Agnješka Jakimjak, Stefan Blaeske i Tomas Volgrav koji govore za naš portal o svojoj motivaciji i razlozima zbog kojih su prihvatili da budu članovi žirija 49. Bitefa…

Foto: Hello!

Mirjana Karanović – predsednica žirija

Kakav je vaš odnos prema BITEF festivalu?
– Bitef je jedna od mojih najvažnijih glumačkih škola. On je užasno važan za moje umetničko i intelektualno odrastanje, zrelost, radoznalost i inspiraciju. Bitef mi je oduvek otvarao neke nove prozore kroz koje sam mogla da vidim stvari koje su mi do tada bile nezamislive. Te nezamislive stvari, odjednom su mi se pokazivale kao nešto stvarno i moguće. Veoma sam zahvalna Bitefu, Jovanu i Miri jer su učinili da ovakav festival toliko dugo traje. Pozorišni život pre i posle Bitefa, u ovom gradu, u ovoj zemlji Srbiji, i u onoj nekadašnjoj Jugoslaviji, nije isti. Bitef je prekretnica od koje se pozorište drugačije posmatralo i samoposmatralo.

Zašto ste pristali da budete predsednica žirija 49. BITEF-a?
Jovan je bio moj saradnik, moj upravnik, neko prema kome sam imala veoma dvoznačan odnos. To je odnos ogromnog poštovanja i velike naklonosti prema svemu što je on nosio u sebi. On je bio čovek širokih vidika, neko ko je uvek imao pogled unapred, a istovremeno se odnosio prema onome što je pored njega. Prema njemu imam i emotivan odnos, prepoznala sam ga kao nekog ko slično razmišlja, zato sam i imala tu slobodu da se sa njim ponašam kao da je moj drugar iz klupe. Znala sam da me sa njim uvek čekaju neka iznenađenja, kao na primer – da kineski ili japanski jezik uvrsti u svoju riznicu znanja. Jovanovo nasleđe je neuništivo, ono je ugrađeno u ovu našu balkansku civilizaciju. Ne može se izbrisati, ni izbeći. Pozorišne vrednosti koje je on doneo sigurno će sačekati buduće generacije.

Foto: PrintScreen

Članak se nastavlja posle reklama

Žarko Laušević

Kakav je vaš odnos prema BITEF festivalu?
– Od prvog susreta sa BITEF-om, pre četrdeset godina, dakle od mojih amaterskih dana, kada se srećom praktikovalo da predstave sa festivala gostuju i po drugim gradovima, pa preko studija glume i sve do danas, BITEF je zadržao status kultnog dešavanja u mom sećanju. Pamtim studentske dane i radosnu zapitanost – koga će nam to ovog septembra dovesti Mira Trailović i Jovan Ćirilov? Kakvo će novo iznaneđenje prirediti? I bivalo je svake godine. Uzbudljivo, ponekad i šokantno i uvek novo za nas. Nismo mogli mnogo da putujemo u to vreme, gostovanja stranih pozorišta su bila prava retkost, Internet i YouTube još nisu bili izmišljeni, tako da je taj čudesni dah i postmodernog, i alternativnog, i dalekoistočnog, i siromašnog, i fizičkog teatra, ili jednostavno NOVOG u svetu živog scenskog izraza, do nas dopirao uglavnom – preko BITEF-a. Nisam siguran da mi danas umemo na pravi način da izmerimo značaj istorijskog uticaja koji je fenomen zvani BITEF ostvario na razvoj scenskog života kod nas.

Zašto ste pristali da budete član žirija BITEF festivala?
– Donekle sam možda već odgovorio na ovo, ali ipak ću pokušati da budem precizniji, jer ovo pitanje je za mene i lične prirode. Iako se moje biće protivilo pomisli da bih ikada mogao da sedim u nekom žiriju i tamo iznosim svoj sud, sa saznanjem da je ovogodišnji BITEF posvećen uspomeni na Jovana Ćirilova, taj otpor je istog trena nestao. Prvo pitanje koje mi je proletelo kroz glavu, bilo je – da sam pozvao pre par godina Jovana u Njujork da pogleda neku zanimljivu predstavu, da li bi došao? Da, bez mnogo razmišljanja bi seo u prvi avion i doleteo, siguran sam. Duboko uveren da nas njegove zvezdane oči ne gledaju samo sa ovogodišnjeg plakata, već i sa nekog nebeskog balkona, gde zajedno sa njegovom i našom Mirom nestrpljivo iščekuje da vidi kako napreduje njihovo sad već zrelo čedo, pristao sam bez dvoumljenja, sa osećajem velike počasti koju mi je ukazala direkcija BITEF-a.

Foto: festival.bitef.rs

Stefan Blaeske

Koja je vaša veza sa BITEF festivalom?
– Već tokom svojih ranih pozorišnih studija 90-tih, nebrojano puta bio sam svedok priča o BITEF festivalu, ali nisam uspevao da vidim festival sve do prošle godine. Radio sam sa rediteljem Milom Rau i njegovim IIPM na komadu o ratovima na Balkanu – drugom delu naše trilogije o Evropi: Tamna vremena (premijerno izveden u Bavarskom narodnom pozorištu u Minhenu sa glumcima iz Srbije i Bosne). Tokom prošlogodišnjeg kastinga u Beogradu, imali smo prilike da vidimo neke interesantne predstave na BITEF-u. Oduševila me je atmosfera kao i komadi koji su izvođeni.

Zašto ste pristali da budete član žirija BITEF festivala?
– Bio sam veoma srećan kada sam primio poziv BITEF-a da budem član žirija ove godine. Poslednjih godina sam na Evropskim festivalima gledao mnoge predstave umetnika sa prostora bivše Jugoslavije. Zainteresovan sam da vidim još takvih komada, ali u samom Beogradu i matičnoj zemlji. Veoma sam uzbuđen što ću saznati nešto više o stanju umetnosti u balkanskim pozorištima. Takođe me interesuje kako ljudi u Beogradu reaguju na predstave, kako nemačke, tako i ostalih gostujućih produkcija.

Foto: festival.bitef.rs

Agnješka Jakimjak

Koja je vaša veza sa BITEF festivalom?
– Smatram BITEF festival ne samo jednim od najbitnijih pozorišnih događaja u Evropi, već jednim od najintrigantnijih i najunikatnijih festivala. Poziv da budem član žirija dobila sam od selektorke Anje Suše. Prošle godine sam imala priliku da učestvujem na festivalu kao gost – bilo je to za mene neprocenjivo iskustvo. U poređenju sa ostalim festivalima u Evropi, BITEF karakteriše izuzetna programska celina kao i fascinantna kombinacija lokalnih I internacionalnih predstava.

Zašto ste pristali da budete članica žirija BITEF festivala?
– Bitef je jedinstvena prilika da se dobije jasnija slika o tome šta se događa na polju modernih pozorišnih umetnosti. Iz poštovanja prema Bitefovim novim tendecijama, cast mi je što sam deo ovogodišnjeg žirija.

Foto: festival.bitef.rs

Članak se nastavlja posle reklama

Tomas Volgrav

Kakav je Vaš odnos prema Bitef festivalu?
– Nikada ranije nisam bio deo festivala i znao sam ga samo iz njegove (gotovo mitske) reputacije. Oduvek sam bio zaintrigiran načinom na koji prilagođava lokalnu pozorišnu scenu internacionalnom umetničkom kontekstu i meša moderne repertoare sa ostalim pozorišnim scenskim formama. Takođe, nikada nisam posetio Beograd, ali sam slušao o njemu: moj brat Bart došao je u Beograd na studije sredinom osamdesetih, (tu je upoznao svoju buduću ženu Nenu. Oni sada žive u Kaliforniji, a nekada, u žaru razgovora govore i na srpskom jeziku )

Zašto ste pristali da budete član žirija BITEF festivala?
– Greh je propustiti takvu priliku. Počastvovan sam što ću biti deo Bitefovog žirija. Zahvalan sam ljudima sa Camoes Instituta, koji je bio spona između organizatora festivala i mene. Radujem se podrobnim i inspirativnim diskusijama o predstavama, pozorištu i umetnosti uopšte, koje ću voditi sa ostalim članovima žirija.