Eva Salina: Šaban Bajramović u američkom stilu

Eva Salina, pevačica koja je rođena u Kaliforniji, a trenutno živi i radi u Bruklinu (Njujork), svoj poslednji studijski „Lema, lema“ koji je izašao u februaru ove godine posvetila je, upravo, Šabanu Bajramoviću. Iako nema poreklo niti rodbinu iz ovih krajeva, sticajem okolnosti je odrasla slušajući balkansku muziku što je imalo za posledicu njeno odlično razumevanje muzike Balkana uopšte, kao i različitosti koje nosi svaka kultura u okviru zasebnih država. Studije etnomuzikologije koje je kasnije završila svakako su joj omogućile da kanališe i produbi svoja interesovanja. Međutim, šta je Evu navelo da objavi „tribjut“ album sa deset pesmama koje potpisuje Šaban Bajramović, da nauči srpski i romski jezik i da svo svoje muzičko iskustvo predstavi publici – u Americi?

Razgovarala: Mirjana Raić

Foto: PR

Kada ste prvi put čuli Šabanovu muziku i šta vas je najviše intrigiralo?
Muzika Šabana Bajramovića mi je poznata otkad sam imala 10-11 godina, s obzirom na to da sam tada već uveliko pevala muziku Balkana. Međutim, kao tinejdžerka sa 15-16 godina sam počela intenzivnije da istražujem romsku muzičku tradiciju balkanskog podneblja i tada sam se veoma zainteresovala i za Šabanovu muziku. Veoma mi se dopalo kako ekspresivno i slobodno zvuči njegov glas i koliko ličnog životnog iskustva teče kroz pesme. I naravno, kako sam bivala starija, shvatala sam koliko je Šaban Bajramović značajan za srpsku i romsku muzičku tradiciju.

Na Youtube-u ste objavili album trejler na kom se vidi i vaše putovanje u jugoistočnu Srbiju. Da li vam je i u kojoj meri to putovanje pomoglo da bolje razumete i izvodite Šabanove pesme?
To je bio moj treći put da sam u Srbiji. Prvi put sam posetila Vranje 2009. godine tokom turneje sa bendom iz Bruklina i tada sam upoznala mnoge muzičare koji sviraju u romskim bleh orkestrima. Ostali smo u kontaktu putem društenih mreža i ponovo smo se sreli na festivalu u Surdulici 2013. godine. Već u to vreme sam radila na albumu koji će biti „tribjut“ Šabanu Bajramoviću i izvodila sam ih mom prijatelju Ćerimu Bećiroviću. Njemu se dopala ideja i koncept i uputio me je na odličnog trubača Ekrema Mamutovića koji mi je odmah predložio saradnju. Bila sam veoma uzbuđena, naročito zbog saradnje sa Ekremom, i tada smo dobili ideju da dođemo u Srbiju i snimimo Ekrema i Ćerima zajedno. Njihovo učešće u stvaranju albuma donelo je tradicionalni zvuk i približilo je Bruklin i Vranje u najboljem mogućem smislu.

Foto: PR

Kako je protekao taj terenski rad?
S obzirom na to da smo se već sprijateljili, sam proces zajedničkog rada je bio prvenstveno profesionalan, ali i zabavan i sve je išlo vrlo glatko. Moja prijateljica Bojana Bogičević nam se pridružila i bila mi je od velike pomoći da i u komunikaciji bude sve u najboljem redu. Tu je bio i snimatelj Deni Blum koji je sa nama došao u selo Pavlovac i postavio ceo studio u Ćerimovoj kući u sred januara. Celokupno iskustvo je bilo divno i bez napora.

Koji su bili kriterijumi prema kojima ste birali pesme koje će biti na albumu?
Želela sam da snimim pesme prvenstveno prema emotivnoj sadržini i na kraju su to bile pesme samo na romskom jeziku. Mislim da te pesme izražavaju veoma kompleksne emocije – u većini slučajeva ssama muzika deluje veselo, međutim sadržaj teksta opisuje teškoće svakodnevnog života, pa i samu ljudsku egzistenciju. Za mene, kao muzičara i osećajnu osobu, ove pesme imaju toliku dobinu i sigurna sam, što sam starija i što imam više životnog iskustva – bolje ću ih izvoditi. Ja znam da nikada neću moći da zvučim kao Šaban, ali ja ovo vidim kao priliku da donesem novo viđenje njegovih pesama i da ih podelim sa drugačijom publikom.

Foto: PR

Da li ste zato odlučili da naučite srpski i romski jezik?
Naravno, mislim da je vrlo važno da se razume muzika, određena pravila, pa i jezik, naročito kada radite sa kulturom koja nije vaša. Međutim, najvažnije je istaći sopstvene glasovne mogućnosti, a ne pokušavati da nešto kopirate.

Kako je publika u Americi reagovala?
Reakcije su odlične. Šaban je napisao odlične pesme i mislim da ne trebate da budete ekspert za romsku muziku da biste prepoznali dobru melodiju. Muzičari sa kojima sam sarađivala su uradili odličan posao, pa je to muzika uz koju se lako pleše, tako da ljudi prvo slušaju muziku telom i srcem pre nego što počnu da je analiziraju intelektualno. Uostalom, to nije klasična muzika.

Da li vas u skorije vreme možemo očekivati u Srbiji?
Prve nedelje u maju dolazim i nadam se da ću u Srbiji proslaviti Đurđevdan, a 9. maja imam duo koncert sa fenomenalnim banatskim romskim harmonikašem Peterom Stanom sa kojim sarađujem poslednjih 12 godina. Naravno, maštam o nekim budućim projektima u Srbiji, pa ću se tokom posete potruditi da ih učinim stvarnim.