Gala Čaki: Interesuju me ljudi sa kojima mogu dalje da se razvijam
Mnogo puta je Gala Čaki, s velikim uspehom, izlagala svoje slike i u našoj zemlji, i u inostranstvu. Posle niza priznanja, došlo je vreme i za njenu doktorsku izložbu, koja će biti otvorena u ponedeljak, 30. maja, u 20:30 u galeriji „Progres“. Samo nekoliko dana pre izložbe pitali smo je da li su slike, koje ćemo videti u ponedeljak, rađene baš za nju ili u trenutku nastajanja nije znala da će se naći u okviru doktorske izložbe…
Razgovarala: Brankica Treskavica
Sve slike su sveže, tek stvorene. One su plod mog trogodišnjeg razmišljanja o problemu vremena, koji je prešao u vaskrsavanje sopstvenog vremena. Kada mnogo mislite o nečemu, nakon određenog vremena da vam se odgovor, koji je kod mene dat u obliku slika. Ovim slikama ću ponuditi sopstveno viđenje vremena i time dati poruke, za koje se nadam da će biti viđene.
Da li svoje slike „vidite na nov način“ kad napuste atelje, a naročito kad ih prvi put posmatrate izložene u nekoj galeriji?
Lepo ste primetili nužnost gledanja jednog rada u različitim prostorima, sa različitim ljudima. Za mene je to vid učenja, sagledavanja, tako da ću se verovatno i sama iznenaditi kada budem videla svoje radove u galeriji čistog prostora, koji se u potpunosti razlikuje od mog haotičnog ateljea.
Nastajanje slike je vrlo intiman čin, a otvaranje izlože podrazumeva veliki broj ljudi. Kako se osećate kad treba pomiriti tu intimnost i publicitet?
Golo za one koji znaju da gledaju. Ja nudim sebe, svoju dušu i time želim da navedem druge da se i oni otvore, da budu otvoreni za odnos. Oni koji ne vide, koji ne osete, nisu deo mog interesovanja. Mene interesuju ljudi koji vide šta sam uradila i sa kojima mogu da razmenjujem, da se dalje razvijam.
Da li postoje ljudi za koje vam je jako važno da vide vašu izložbu ili oni, koji su vam suštinski bitni, vide vaše radove i pre zvaničnog izlaganja?
Postoji nekoliko ljudi, nekoliko stvaralaca čije mišljenje izuzetno cenim i sa kojima često razgovaram, delim ono što me muči, što stvaram. Sreća je sresti takve ljude i negovati ih za života. Tek stvorene radove nikome još nisam pokazala, jer ne volim da mi bilo ko ulazi u atelje sa drugom energijom, dok se meni nije iskristalisalo šta jesam, a šta nisam uradila. Čuvam taj mir i stvoreno za sebe do samog otvaranja izložbe.