Ko su princeze duha: Intervju sa aforističarkom Deanom Sailović + knjige na poklon

„Princeze duha“ navešće vas da se nasmejete, ali i zamislite. U pitanju je 20 aforističarki iz Srbije, Makedonije, BiH, Slovenije i Hrvatske, čije su se britke, autentične misli našle u zbirci Žena i aforizam, koju je priredila jedna od njih – Deana Sailović. Sa Deanom razgovaramo o razlici između muškog i ženskog aforizma, ali i – generalno – o poziciji satirične misli u eri društvenih mreža.

Razgovarala: Jasmina Ubiparip

Foto: @zeljkou

Deana je za dve čitateljke pripremila knjige na poklon. Sve što treba da uradite jeste da u komentarima napišete omiljeni aforizam (svoj ili nekog drugog autora). Dva najduhovitija biće nagrađena knjigom. Komentare ostavljajte do srede, 27. jula.

Šta je aforizam?

Bukvalno prevedeno s grčkog, aforizam znači definiciju. To je kratka, jezgrovita misao, sa upečatljivom porukom, koja se lako pamti a kod čitaoca ili slušaoca izaziva potrebu za razmišljanjem. Aforizam je često duhovit, ali on nas ne zasmejava na način na koji to čini vic, jer se bavi ozbiljnim temama. Cilj aforizma jeste da primeti anomalije u životnim situacijama i da navede čitaoca ili slušaoca da se zamisli nad njima. Ljubitelji aforizma razumeju te situacije jer su ih najčešće i sami osetili na svojoj koži. Što je aforizam životniji, to je lakša identifikacija.

Vaša knjiga se bavi ženskim aforizmom. Koje su specifičnosti ženskog aforizma u odnosu na muški? Postoji li krug tema kojima se bave samo žene?

Različitost je upravo u odabiru tema. Muškarci se uglavnom bave političkim aforizmom, religijom, sportom i muško-ženskim odnosima – u nekim slučajevima čak i na granici mizoginije. Žene obrađuju daleko širi spektar tema. Tu su moda, porodični odnosi, ogovaranje, predrasude, urbani način i tempo života – jer se od savremenih žena očekuje da budu i majke, i domaćice i profesionalne žene.

Imate li uvid u to koliko kod nas ima žena koje se bave pisanjem aforizama i od toga žive?

Generalno se kod nas ne može živeti ni od kakvog vida književnosti – čast izuzecima, ali ima priličan broj žena koje se, i bez finansijske satisfakcije, ozbiljno bave aforizmom, u smislu da su objavljivale knjige, imale kampanje, da istupaju na konkursima, pojavljuju se na festivalima…

Ko su kod nas bile prve aforističarke, a ko su najpoznatije aforističarke u Srbiji danas?

Prva žena koja je u Srbiji pisala aforizme bile je kraljica Natalija. Dakle, ona je rodonačelnica aforizma u Srbiji. Ako pričamo o “garnituri” koja je prethodila najnovijim imenima, moramo pomenuti Danicu Mašić, učiteljicu iz Novog Sada, zatim Vesnu Denčić – urednicu elektronskog magazina Etna, Jasminu Bukvu – dugogodišnju urednicu časopisa Jež…

Kako ste vi počeli da se bavite aforizmom?

Krenula sam da piskaram za svoju dušu i počela da postavljam svoje aforizme na fejsbuku. Neko je to primetio i tako je krenulo. Malo-pomalo i bez velikih pretenzija, aforizmom se bavim, evo, četiri godine. Do sada imam objavljene dve knjige, Princeza na zrnu razuma i Elektronska ispovedaonica, i zbirku Žena i aforizam, koja je povod današenjeg razgovora. Pisanje mi je ventil.

Foto: @zeljkou

Koje su vam najdraže teme?

Volim osetljive teme. Recimo, religiju, politiku, aforizme o deci, vaspitanju školstvu, zdravstvu… O profesijama i institucijama koje se ne menjaju, ne rastu i ne poboljšavaju se, već su iste kakve su bile pre dvadeset-trideset godina. Aforističar mora da bude buntovnik. Recimo, naziv moje druge knjige je Elektronska ispovedaonica. Kako je ona nastala? Tako što sam na internetu slučajno naišla na sajt crkve na kojem postoji elektronska ispovedaonica – na mejl pošaljete ispovest i isto tako mejlom dobijete uputstvo šta je potrebno da uradite za oprost grehova. Što je, ako ste vernik, potpuni paradoks. To mi je dalo ideju, pa je okosnica moje knjige moja elektronska ispovest na određene teme koje su upakovane u celine. Knjiga daje odgovor na pitanje šta bih ja rekla kada bih došla u situaciju da se ispovedam tamo nekom virtuelnom licu, koje će mi na kraju reći “sve ti je oprošteno, idemo dalje”. Internet može biti predmet satire, ali s druge strane, i odličan alat koji nam čini pristupačnim mnoge stvari. Zavisi kako ga koristimo.

Svi znamo da knjigu nije lako izdati, pa se nameće pitanje gde aforističari u današnje vreme objavljuju svoje radove?

Uglavnom na internetu. To je medij koji nam je svima dostupan. Postoje i aforističarske grupe i raznorazni sajtovi. I sama sam urednica satirične rubrike jednog portala za kulturu.

Možete li da nam preporučite internet adrese na kojima možemo čitati aforizme?

Recimo, pokazivac.com jedan je od najboljih portala za kulturu, zatim Etna – najstariji elektronski časopis koji se bavi satirom, pa crnogorska Spona, sajtovi poput Ljudnice Veljka Rajkovića ili Na prvom ste mjestu iz Republike Srpske…

Najbolje od najboljeg, barem kada su ženske autorke mlađe generacije u pitanju, sakupili ste u zbirci Žene i aforizam, gde su sabrani aforizmi dvadeset autorki. Zašto ste baš njih odabrali?

Inicijalna kapsila koja me je pokrenula da sastavim zbirku bio je aforizam mog kolege Ninusa Nestorovića, jednog od najpoznatijih novosadskih aforističara, na temu zašto nema žena među aforističarima. To me je pokrenulo da pokažem suprotno. S obzirom na to da sam urednica u satiričnoj redakciji onlajn magazina Pokazivač, prvo sam počela da objavljujem aforizme žena, a onda sam pokrenula i konkurs kojim sam pozvala žene da mi šalju svoje aforizme. Logičan nastavak te rubrike bila je knjiga. Neke od aforističarki čije radove možete čitati u zbirci bile su mi prijatelji na fejsbuku, neke su se same javile, a neke su mi sugerisale kolege, konkretno naš recenzent, Aleksandar Čotrić.

Na kraju se ispostavilo da zbirka okuplja aforističarke iz 5 država regiona…

Jeste, iz Slovenije, Hrvatske, BiH, Makedonije i Srbije. Najmlađa autorka u ovoj zbirci rođena je 1995. godine, a ima i onih koje su generacija 50-ih godina 20. veka. Autorke su različite i po nivou obrazovanja – imamo čak i jednog magistra aforizma, zatim su tu žene koje pišu sasvim druge književne forme, ali vole i aforizam, tu svu dve karikaturistkinje… Kada pročitate zbirku, videćete da svaka ima specifičan stil, ali su nam poente slične.