Lukave, perverzne i moćne: Ove vladarke su menjale tok srpske istorije
Ovj put vam predstavljamo kontroverzne srpske vladarke, samo neke od onih kakve svet od tada nije video. One su obeležile našu istoriju, iako za neke od njih ni ne znate jer udžbenici tvrdoglavo izbegavaju njihova imena.
Voljena Jelena Anžujska, carica Milica i prva Jugoslovenska kraljica, Marija Karađorđevič (Foto: youtube/screenshot)
Počnimo od lepe Ane, velike zavodnice i „najnestašnije srpske vladarke“ kako je nazivaju neki istoričari…
Ana Komina, rođena Grkinja, je bila žena kralja Radoslava, najstarijeg sina Stefana Prvovenčanog koji se na tronu zadržao vrlo kratko i nije se pokazao kao dobar vladar. U to vreme, Ana je bila ta koju su krovoli za Radoslavov neuspeh jer kažu da ga je zaludela svojom lepotom i „bila jedini njegov krst“.
O Ani su kolela brojne priče o njenim ljubavnim avanturama i „raspusnom“ životu. Zbog Radoslavovog steriliteta njih dvoje nisu mogli da imaju dece zbog čega je njegov brat Vladislav preuzeo komandu nad državom, a ovaj pobegao u Drač. Ubrzo potom, Ana je u Draču upoznala nekog famoznog Francuza i pobegla sa njim.
Članak se nastavlja posle reklama
Ipak, dok neki izvori tvrde da se Radoslav poniženo „povukao ispred mača i izgubio ženu“, drugi naglašavaju da je avantura sa Francuzom dobro došla Radoslavu koji se već umorio od Ane, te je on konačno odahnuo, vratio se kući i zamonašio.
Još priča o najzanimljivijim srpskim vladarkama pročitajte u nastavku teksta…
Članak se nastavlja posle reklama
Zanosnu Jelenu Anžujsku smatraju jednom od najdznačajnijih srpskih vladarki
Foto: youtube/screenshot
Članak se nastavlja posle reklama
Jelena Anžujska je bila supruga kralja Stefana Uroša Prvog. Bogata princeza Jelena je iz Italije u Srbiju je došla oko 1250, a mladi Uroš je pred njen dolazak, želeći da je oduševi, po čitavoj Ibarskoj dolini posadio stabla jorgovana, njeno omiljeno cveće. Danas se to mesto i dalje zove Dolina Jorgovana.
Svoj život je posvetila obnavljanju srpske baštine zbog čega je bila omiljena u narodu. Podigla je katoličke crkve u Kotoru, Baru, Ulcinju i Skadru, obnovila mnoge srpske manastire i izgradila Gradac na Ibru u kojem je i sahranjena. Kažu da je bila oštre reči, ali blage naravi. Urošu je podarila četiti sina od kojih su dvojica, Dragutin i Milutin, postali kraljevi.
Legenda kaže da se tri godine nakon njene smrti jedan monah probudio u strahu buduću da mu se javio njen duh. Tada su monasi odlučili da otvore njen grob i tamo našli otkrili očuvano telo, što je razlog zbog kojeg je ona proglašena svetiteljkom.
Kliknite za nastavak teksta
Članak se nastavlja posle reklama
Priča o kraljici Simonidi jedna je od najsramotnijih u srpskoj istoriji…
Foto: Instagram
Iako je u 14. veku na neki način bilo uobičajeno da se ženska deca udaju i gube nevinost sa 12 godina, mala Simonida je bila prisiljena na brak sa samo pet godina. Ona je bila ćerka vizantijskog cara Andronika II Paleologa koji ju je dao za srpskog kralja Milutina kao garanciju mira i prijateljstva. Milutinu je ona bila peta žena.
Iako nema puno zapisa koji bi nam objasnili prirodu njenog odnosa sa svojim mužem, treba istaći da Simonida, nažalost, nije mogla da ima decu, iz razloga što je (upotrebićemo eufemizam) u brak ušla premlada.
Članak se nastavlja posle reklama
Kraljica Simonida je bila poznata po svojoj lepoti, a njena freska u manastiru Gračanica je jedna od najvrednijih fresaka srpskog srednjovekovnog slikarstva. Freska je delimično upropašćena, pa tako na slici Simonida nema oči. Umrla daleko posle svog supruga kao monahinja.
Milan Rakić je Simonidi posvetio pesmu koja nosi njeno ime, a Milutin Bojić, inspirisan njenom tragičnom životnom pričom, napisao je psihološku dramu „Kraljeva jesen“.
https://youtu.be/TGHruSMCROw
Kliknite za nastavak teksta
Članak se nastavlja posle reklama
Tu je i priča Jelene Bugarske, jedine žene koja je slobodno koračala po Svetoj gori…
Foto: Fejsbuk
Srpski narod ju je upoznao kao ženu čuvenog cara Dušana, ali pre toga ona je bila bugarska princeza. Brojni izvori kažu da je ovaj brak jedini iz porodice Nemanjić koji je sklopljen iz prave ljubavi i kao takav je dugo bio skladan. Upravo zbog ljubavi prema svojoj ženi, car Dušan je, u nameri da pobegne od kuge ili nekog drugog zla, caricu Jelenu sakrio na Svetoj gori i tako načinio veliki greh zbog kojeg ga ravoslavna crkva do dana današnjeg nije priznala za sveca.
Osim toga, narod ju je smatrao perverznom i neobičnom, budući da je mrzela katolike, a muža je pratila i u ratnim pohodima, poput onih na Solun i na Bosnu.
Njihov odnos počinje da slabi tokom 1330-ih kada Dušan shvata da ona ne može da im rodi decu. Započeo je čak i pregovore da se oženi drugom ženom, ali Jelena stavlja tačku na sve to kada mu 1337. rađa sina Uroša. Mnogi istorilari tvrde da je do toga došlo pod sumnjivim okolnostima… Ako je tako, to bi možda značilo da je drugi i poslednji srpski car, Uroš Nejaki, zapravo nije bio onaj za koga se izjašnjavao!
Članak se nastavlja posle reklama
Posle smrti cara Dušana, Jelena se zakaluđerila kao monahinja Jelisaveta.
Kliknite za nastavak teksta
„Čelična dama“, knjeginja Milica, a kasnije monahinja Evgenija, jedina se sa ove liste često spominje u našoj književnosti i jedna od najuticajnijih ličnosti u celokupnoj srpskoj istoriji.
Foto: youtube/screenshot
Članak se nastavlja posle reklama
Rođena je kao potomak Nemanjića, a bila je žena cenjenog vldara kneza Lazara Hrebeljanovića, koji se često naziva carem pošto je bio najveći oblasni gospodar i naslednik cara Uroša. Zato i nju uglavnom znamo po imenu carica Milica. Bila je sestra devetorici Jugovića, koji su svi poginuli na Kosovu 1389.
U Boju na Kosovu poginuo je i njen muž Lazar, te je neko vreme Milica sama mudro vodila zemlju jer su joj sinovi, njih trojica, još uvek bili premladi. Kada je njen najstariji sin, Stefan Lazarević, stasao da preuzme kormilo nad državom i narodom, Milica je konačno odahnula i zajedno sa rođakom Jefimijom otišla u manastir Ljubostinju, koji je osnovala, i tamo se zamonašila. Preuzela je ime Evgenija.
Bila je i književnica, a njena najpoznatja dela su „Molitva matere“ i „Udovstvu mojemu ženik“.
Kliknite za nastavak teksta
Skoknimo par vekova unapred i sledi priča o princezi Anki, iliti Anki Pomodarki kako su je brojni zvali…
Bila je jedna od prvih obrazovanih žena u Srbiji, a njeni prevodi iz 1868. bili su prvi književni radovi jedne žene u Srbiji. Već sa 15 godina počela je da prevodi tekstove sa nemačkog i pisala dnevnik, a svirala je i klavir što je tada još bilo neuobičajeno. Volela je luksuz i u luksuzu živela, a zbog ljubavi prema bečkoj modi dobila je nadimak Anka Pomodarka.
Bila je udata za Aleksandra Konstantinovića sa kojim je imala sina Aleksandra i ćerku Katarinu sa kojom je Mihailo Obrenović hteo da se oženi, što je bilo pomalo nezgodno jer su bili u srodstvu.
„Prva Evropljanka, prva intelektualka, prva aristokratkinja u patrijarhalnoj Srbiji. Žena koja je u mnogo ćemu prednjačila i bila prva, u srpstvu je, nažalost zapamćena samo po tome da je spavala u prvom krevetu i da je njeno ime vezano za greh zbog namere da svoju ćerku Katarinu uda za brata od strica, kneza Mihaila“, izjavila je Živana Vojinović, autorka biografije „Princeza Anka“.
Kliknite za nastavak teksta
Persida Karađorđević bila je ne tako poznata vladarka iz senke…
Foto: Fejsbuk
Bila je supruga Aleksandra Karađorđevića i majka desetoro dece, među kojima je bio i kralj Petar Prvi.
Smatrala je da je kultirna scena neopisivo važna za napredak države, te je u Beogradu 1847, osnovala prvo srpsko pozorište. Bila je cenjena ktitoorka i upravo je na njenu inicijativu podignuta crkva Svetog Ilije u Sokobanji. Njen muž se, ipak, nije dugo zadržao na tronu i Persida se nakon toga preselila u Beč gde je i umrla.
Kliknite za nastavak teksta
Prva kraljica Jugoslavije zvala se Marija Karađorđević…
Foto: youtube/screenshot
Udžbenici je spominju kao ženu jugoslovenskog kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića i majku kralja Petra Drugog, ali ona je bila mnogo više od toga.
Rođena kao princeza od Rumunije, Marija je bila izuzetno obrazovana i zajedno sa majkom negovala je bolesnike u Prvom svetskom ratu. Bila je praunuka kraljice Viktorije i, samim tim, krvno povezana sa brojnim uticajnim ličnostima u ovom delu Evrope. Kako se zvala isto kao i njena majka, poznata je bila i po nadimku Minjon.
Srbi su izuzetno cenili njen humanitarni rad koji je nastavila čak i nakon ubistva svog supruga u Marselju 1934. Slala je pomoć Jgoslovenskim vojnicima, pomagala siromašnoj deci i podsticala školovanje devojaka.
Po završetjku Drugog svetskog rata odlazi u Englesku i živi skromno na imanju u Kentu, budući da joj je oduzeto srpsko državljanstvo, titula i konfiskovana imovina. Šarl de Gol je 1959. odlikovao velikim krstom Ordena legije časti. Umrla je 1961. godine i sahranjena je na kraljevskkom groblju, da bi 2013. njeni ostaci bili eshumirani i preneti u Sbiju gde je konačno rehabilitovana naredne godine.