Preminuo Mario Vargas Ljosa: Esencijalni romani peruanskog pisca
Poslednji velikan latinoameričkog književnog buma, Mario Vargas Ljosa, preminuo je u Limi, a ovo su njegovi esencijalni romani koji su obeležili svetsku književnost
Mario Vargas Ljosa (Mario Vargas Llosa), jedan od najistaknutijih pisaca na španskom jeziku i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2010. godine, preminuo je 14. aprila 2025. u Limi, u 89. godini života. Tokom karijere duge više od 50 godina, Vargas Ljosa je istraživao moć i korupciju u nizu romana kao što su Grad i psi, Razgovor u Katedrali i Jarčeva fešta. Mario Vargas Ljosa živeo je život podjednako uzbudljiv kao i njegovi romani — kandidovao se za predsednika Perua, godinama bio u sukobu s Gabrijelom Garsijom Markesom i 2010. godine osvojio Nobelovu nagradu za književnost.
Mario Vargas Ljosa: Život uzbudljiv koliko i njegovi romani
Rođen u Arekipi 1936. godine, Vargas je počeo da radi kao izveštač sa crne hronike sa samo 15 godina. Četiri godine kasnije, pobegao je s 32-godišnjom tetkom po ženinoj liniji, Hulijom Urkidi. Putovanje u Pariz 1958. godine označilo je početak 16-godišnjeg života u inostranstvu — u Madridu, Barseloni, Londonu i Parizu. Ipak, dok je radio kao novinar, voditelj i predavač, Vargas Ljosa je svoju domovinu počeo da oživljava kroz fikciju.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Vargas Ljosa se našao u središtu latinoameričkog književnog buma zajedno sa piscima poput Hulija Kortasara, Karlosa Fuentesa i Markesa. Njegova studija iz 1971. Garsija Markes: Priča o bogoubistvu otvorila je dijalog između latinoameričke i evropske književnosti, ali njihovo prijateljstvo nije potrajalo. Kada je Markes 1976. pozdravio Ljosa ispred bioskopa u Meksiko Sitiju, ovaj mu je odgovorio udarcem u lice. Na događaju u Madridu 2017, tri godine nakon Markesove smrti, Ljosa je rekao da mu je žao zbog gubitka bivšeg prijatelja, ali nije želeo da objašnjava uzrok svađe. Njegovu književnu reputaciju učvrstila su dela kao što su: Razgovor u Katedrali, Teta Hulija i piskaralo, i Rat na kraju sveta. Kako je postajao sve poznatiji, sve više se uključivao i u politiku. Napustivši marksističke stavove iz mladosti, vodio je emisiju na peruanskoj televiziji i 1984. odbio ponudu da postane premijer konzervativnog predsednika Fernanda Belaúnde Terryja. Godine 1987. okupio je 120.000 ljudi na mitingu protiv nacionalizacije finansijskog sektora, a potom i kandidovao se za predsednika. Tri godine kasnije, posle brojnih pretnji i neprijateljskih poziva, izgubio je izbore od Alberta Fudžimorija i odmah napustio zemlju. Vargas Ljosa je 1993. uzeo špansko državljanstvo, a nastavio je da piše eseje, drame i romane. Kada ga je 2010. pozvala Švedska akademija da mu saopšti kako je nagrađen Nobelovom nagradom, mislio je da se neko šali.
Romani Marija Vargasa Ljose koje ne smete propustiti
Grad i psi/Vreme heroja (1963)
Roma Vargasa Ljose, kojim je pisac stekao svetsku slavu, objavljen je na španskom kao La Ciudad i Los Perros (Grad i psi), a na engleskom govornom području kao The Time of the Hero. Smešten je u vojnu akademiju u Peruu, Akademiju Leoncio Prado, koju je i sam autor pohađao. Kada je objavljena, izazvala je takvu pometnju da su vlasti akademije u znak protesta spalile 1.000 primeraka knjige. Roman istražuje vojne kodekse i strogu vojnu hijerarhiju, govoreći o grupi mladih kadeta koji se bore da prežive u nasilnom okruženju, u kome je jedan od njih izgubio život. Knjiga je filmovana 1985. godine, a režiju potpisuje peruanski reditelj Fransisko Lombardi.
Avanture nevaljale devojčice (2006)
Glavni link u ovom delu Vargasa Ljose je Rikardo Slim Somorcio, koji, kao tinejdžer u Peruu 1950-ih, prvi put upoznaje siromašnu imigrantkinju Lili i zaljubljuje se. Ali Lili iznenada nestaje. Tokom naredne četiri decenije, tokom kojih Rikardo radi kao prevodilac na različitim lokacijama u Južnoj Americi i Evropi, stalno se susreće sa „lošom devojkom“, koja je uprla oči u potragu za novcem i moći. Rikardo ostaje opsednut njom. Međutim, na svakom sastanku Lili se pojavljuje u radikalno drugačijem prerušavanju, poput kameleona, tvrdeći da ga ne poznaje.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Jarčeva fešta (2000)
Ako postoji knjiga koja se smatra doraslom Markesovom remekdelu 100 godina samoće, onda je to definitivno Jarčeva fešta. Ovaj roman Marija Vargasa Ljose je duboko istraživanje života pod diktatorskim režimom. Autorirativnu vlast u istorijskoj fikciji Jarčeva fešta oličava Rafaelo Truhiljo u Dominikanskoj Republici. Kroz priču o Uraniji Kabral, advokatici iz Njujorka u egzilu, koja sedi kraj postelje svog oca, bivšeg moćnika, i priseća se događaja koji su je naterali da napusti domovinu, Ljosa osvetljava porodične i lične drame povezane s političkim kontekstom. Roman je često hvaljen zbog svoje složenosti i sposobnosti da pruži univerzalne poruke o moći i njenim zloupotrebama. Kritičari ističu da delo pruža duboko razumevanje diktatorskih režima i njihovog uticaja na društvo.
Panteleon i posetiteljke (1973)
Pantaleón y las visitadoras, kako se zove u originalu, je delo iz perioda Ljosinog stvaralašta koje kritičari nazivaju „otkriće humora“. Kroz humor. Ljosa istražuje vojničku disciplinu, verski fanatizam i licemerje društva. Radnja prati kapetana Pantaleona Pantohu, kojem je dodeljen zadatak da osnuje tajnu službu prostitutki. Cilj je bio zadovoljiti potrebe vojnika u udaljenim delovima Perua, sprečavajući silovanje lokalnih seljanki. Njegova revnost dovodi do toga da ova služba postane najefikasniji deo vojske.
Le dedico mi silencio (2023)
Romani su obeležili njegovo spisateljstvo, a ovo je poslednja fikcija koju je napisao Mario Vargas Ljosa. Njegova poslednja novela, Le dedico mi silencio, objavljena je 2023. godine. Ova knjiga istražuje život Toña Azpilcuete, stručnjaka za peruansku kriosku muziku, koji otkriva izuzetnog gitaristu Lala Molfina. Njegova potraga za Molfinovom prošlošću vodi ga ka dubljem razumevanju uloge muzike u ujedinjenju peruanskog društva. Ovaj roman još uvek nije preveden na srpski jezik.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Carlos Alvarez/GettyImages
