Premijera Molijerovog „Uobraženog bolesnika“

Premijera Molijerove drame „Uobraženi bolesnik“ odigraće se na Sceni „Ljuba Tadić“ u petak, 24. aprila 2015. u 20 časova.

Molijer (ne zna se tačan datum rođenja, kršten je 15. januara 1622. u Parizu – umro 17. februara 1673. u Parizu), pisac, glumac i najznačajniji francuski i svetski komediograf.
Iako su se i crkvene i državne vlasti u Francuskoj XVII veka okrenule protiv njega, Molijerov genij teško da je mogao da se ignoriše, a njegova najzad prepoznata vrednost traje do danas. Žanr komedije je imao dugu tradiciju i pre Molijera, iz kog je preuzeo mnoge konvencije, ali je uspeo da stvori i novi stil, zasnovan na dvostrukoj viziji saodnosa onog što je normalno i što je naopako – komedija u kojoj su sučeljeni istina i privid, učeni svet i nadriučenjaci. Molijer je bio i glumac i zato je bio u stanju da dočara svaku situaciju jednostavno i neposredno, a često preko granica mogućeg i verovatnog. Iako je živeo u doba racionalizma, svojim vrsnim smislom za scenu prevazilazio je okvire filozofije vremena u kom je živeo gradeći apsurdne situacije, kakvim obiluju i Tartif, Škola za žene, Mizantrop i Uobraženi bolesnik, zapravo, sva njegova vrhunska dela. Zato se i dan-danas svaki genije komičkog žanra upoređuje s Molijerom.

Njegove drame su tople, radosne, poletne, a dijazlozi bistri, plene svežinom misli. Molijer saoseća s mladim ljubavnicima koji kod njega na kraju uvek pobeđuju, bez obzira na sebičnu volju zahtevnih roditelja i staratelja. Molijer kao da drži pred nama ogledalo u kom se prepoznaju sve naše smešne mane, što je izvor njegove satire. Ali uz svu vedrinu, njegove drame zalaze i u mračne strane međuljudskih odnosa. Iza srećnog završetka, koji obično deluje sasvim neverovatno, otkriva se svet koji počiva na tiraniji moći.

„Uobraženi bolesnik“

Jagoš Marković, jedan od vodećih srpskih pozorišnih reditelja, postavlja na scenu poslednje Molijerovo delo, Uobraženog bolesnika, kojim je ovaj klasik književnosti i scene definisao svoj konačni odnos prema konzervativizmu, nadriučenjaštvu i šarlatanstvu, ali pre svega, prema društvu i njegovim tužnim porodicama koje pate od pohlepe i sebičluka. Boljka od koje pati glavni junak ove drame nije lako izlečiva, a preti da bude pogubna za celu porodicu.

Molijerova kritika savremene medicinske nauke zasnovana je na uverenju da je način na koji ljudska ‘mašina’ funkcioniše i dalje misterija. Međutim, kao i Molijer, Jagoš Marković u njoj prepoznaje i boljke jedne druge vrste, one koje se javljaju u telu društva, pa otud njemu nisu misterija. Njihova scenska dijagnoza neznalaštva izaziva smeh, ali je i istinski blagotvorna i lekovita. Komedija mora da radi na tome da ponovo prisvoji terapeutsku društvenu funkciju time što će i doktore uvrstiti u sopstveni smešni mizanscen.

U predstavi se koristi muzika Gustava Malera Peta simfonija, u cis-molu, stav IV Adagietto.

Prevod: Bogdan Popović
Prevod stihova: Dragoslav Ilić
Reditelj: Jagoš Marković

Adaptacija, scena,
izbor muzike……………………Jagoš Marković
Kostimografija………………..Bojana Nikitović
Scenski govor………………….Ljiljana Mrkić Popović
Dizajn svetla…………………..Mile Buturović

Lica:

Argan DRAGAN MIĆANOVIĆ
Belina RADOVAN VUJOVIĆ
Toaneta JELISAVETA SABLIĆ
Gospodin Pirgon GORAN ŠUŠLJIK
Gospodin Diafoarus VLASTA VELISAVLJEVIĆ
Toma Diafoarus BOJAN DIMITRIJEVIĆ
Gospodin Bonfoa NEBOJŠA MILOVANOVIĆ
Gospodin Fleran SLOBODAN TEŠIĆ
Anželika MARTA BJELICA
Kleant MLADEN SOVILJ
Berald MILOŠ JEVTOVIĆ