Prvi dan Exita 2016.

Tekst: Žikica Milošević
Foto: Žikica Milošević, Exit Festival

Foto: Žikica Milošević

PROLOG

Evo Exita i 16. put. Dobro, 17. put, da budemo precizni, ali 16. put na Tvrđavi. Propustio sam svega nekoliko i to onih prvih, jer mi se tada „nisu sviđali bendovi“. Danas sam stariji i pametniji i znam da Exit nisu bendovi već atmosfera, žurka. Nekim vrlo simpatičnim ljudima koji su snimali film o istoriji elektronske muzike i istoriji Exita dao sam video-izjavu u kojoj smo evocirali uspomene na sve prethodne Exite, od onog kad je Exit bio „Izlaz“ iz Slobine vladavine i politički angažovan, do ovih poslednjih koji su apsolutno komercijalni. Svakako ti pada na pamet da više nema tako jakih lajnapa kao pre (recimo, 2006. kada su bili Franz Ferdinand, Him, Morrissey, Pet Shop Boys i Scissor Sisters i ko sve ne), ali ume da se nađe dobrih stvari. Pre svega, preterano fokusiranje na Main Stage škodi zdravlju, mnogo toga se dešava na drugim stejdževima, to je davnašnja lekcija. Drugo, treba biti na žurki koja ti se odvija pod nosom, kad već hiljade i tisuće ljudi dolaze iz Britanije, Holandije ili Hrvatske i prevaljuju dalek put. Treće, nekako mi se čini da je ideja ove godine bila da se brendira Sea Dance festival u Budvi pa je tamo lajnap jači nego na Đavi. Ali, četiri dana zabave i žurke su nezaobilazni i… ko uzme neće se kajati, ko uzme kajaće se. Ili kako već.

MY BABY

Foto: Žikica Milošević

Gledali smo ih u Zagrebu, zapravo nismo mi nego ostali. Mi smo gledali jednom, i to je bilo jedno od najlepših iznenađenja INmusic festivala. I eto ih i na Exitu. Ljudi su ih gledali izgleda i u Beogradu, Novom Sadu, Bačkoj Topoli, mnogi su pomislili da je bend naš. Ali nije. Holandsko-novozelandski je. Šteta što su svirali svega nekih 45 minuta, od 21:30 do 22:15h, mislim, naročito šteta jer umeju pesme da ih traju po osam minuta. I deset. Za one koji nisu čitali šta sam napisao povodom Zagreba, evo ponavljam, pošto za ovih petnaestak dana nisam promenio mišljenje. Bend je tročlan. Ali svaki član komotno za dvoje vredi. Pevačicu ne vredi posebno opisivati, to je jednostavno način na koji se može biti lep, talentovan, pozitivan, kul i seksi i šta ti ja znam, dodajte po želi. Imaju bubanj, i dve gitare, od koji ova druga (koju ne svira pevačica) služi kao ritam gitara i bas, po potrebi. Pesme im traju do 10 minuta i beskonačno su zabavne iako su repetitivne (nisam autista, zaista je tako). Taman kad pomislim da je masni rock’n’roll mrtav i beo, pojave se Kings of Leon ili The Black Keys ili… My Baby. Imali smo komentar u Zagrebu: ovo je najbolja riba na INmusicu. A bubnjar joj je muž. Sad se postavlja pitanje, pošto cela publika želi da spava sa njegovom ženom, kako on to hendluje? Da li mrzi publiku i streljao bi ih sve, ili kaže „Ma samo vi gledajte, ali ona je moja!“. Ja tipujem da je ovo drugo.

BASTILLE

Foto: Promo/Exit Festival

Evo jednog od dva najbolja imena ovogodišnjeg Exita. Bastille je ime tvrđave koja je pala 14. jula u Parizu 1789. godine, što mu dođe uskoro. Mislim, godišnjica dođe uskoro. Bio sam juče ponosan što sam se dosetio da je u četvrtak (bajdvej, ovo je najposećeniji četvrtak na Exitu ikada sa 44.000 ljudi) „jedna tvrđava (Bastilja) na drugoj (Petrovaradinskoj)“. OK, detinjasto je. Ali svirka Bastille nije. Bend nastao u onoj eri „hipsterskog popa“, kada su izronili i The Drums i Citizens i Foster The People, momci iz UK su pokazali da su dostojni Main Stagea. Melodični pop zvuči mnogo tvrđe uživo, i jače. Dakle, bolje. Pevač je bio user-friendly, bio je iskreno srećan što je na Exitu i što je publika odlično primila svirku. Malo je lupao bubnjeve, malo je silazio među publiku, žene su ga grlile, srećom nije došlo do slučaja rastrzavanja. Najavio je i pesmu sa novog albuma, i zvuči još bolje i čvršće. Bastille je jedan od onih bendova na koje dođeš poluflegmatičan a odeš entuzijastičan pa nastaviš da ih slušaš posle Exita. Volim kad muzičari slikaju posle svirke publiku. To se i ovde desilo.

Foto: Žikica Milošević

ELLIE GOULDING

Ellie Goulding predstavlja jedan od onih misterioznih uspeha svetske muzike. Pojavila se u onom „ženskom naletu“ 2008-2010. kad su izronile La Roux, Ladyhawke, Katy Perry, Ke$ha, Little Boots. Svaka od njih je imala vrlo različite puteve ali većina se komercijalizovala. Ali Ellie je igrala na kartu „likeability“ i odabrala, što bi Sidarta rekao, „srednji put“. Verovatno zato ima milijardu pregleda na YouTubeu. I zbog Pedeset nijansi sive. Pa ipak, svirka je bila nekako neupečatljiva, iako tehnički savršena. Nisam upamtio nijednu pesmu pre Exita od Ellie, ni posle dugačke i profi urađene svirke nisam upamtio nijednu. S druge strane, prilično hladnokrvna egzekucija svirke je bila u potpunom kontrastu sa emocionalnom energijom Bastille. Neki autori nekako ne uspeju da prenesu energiju, pa čak i oni uz koje sam odrastao, recimo Damon Albarn 2014. Posebna je zanimljivost da je Ellie inače svirala na venčanju Princa Vilijama i Kejt Midlton, a sad je valjda da pokaže da ima i bezobraznu stranu, bila obučena kao „chavette“. Chavette je ženska verzija „chav“-a. A chav je, ukratko rečeno, britanska potkultura „white trash“-a. Verovatno je ovo bila skupa verzija trash garderobe. Likeability je ubio pop, rekao je jedan bloger. Verovatno je ovo koštalo puno, pa tim gore. Moglo je nekoliko „bastiljastih“ bendova da se dovede za taj novac.

Foto: Žikica Milošević

Članak se nastavlja posle reklama

EPILOG

Foto: Promo/Exit Festival

Kad prođe Main, znamo da se ljudi rasprše na Dance Arenu ili na Fusion. Zanimljivo je bilo što je pred prepunim Mainom do sitnih sati prašio izvesni DJ po imenu Sigma, a na Fusionu su standardno bili kul Damir Urban i ekipa. Ensh je na Future Shock Stageu, nadam se, bio dobar. Već je nestao dok sam došao. Nadamo se da će Future Shock malo zaživeti sa publikom, jer prošle godine kao da niko nije ni znao za njega, a standardno su najzanimljiviji novi autori upravo tamo. Prošle godine je jedan od najboljih americana statava u nas, Wooden Ambulance iz Subotice, tamo održao koncert u gluvo doba noći pred nas 10. Puno nade polažem u sledećim danima u taj stejdžić. (Obojeni Program nisam dočekao, malo je perverzno staviti ih tako kasno, kao prošle godine Artan Lili što je svirao dok je svanjivalo), ali to mu je što mu je. Vidimo se večeras i pišemo se sutra!