Sputñik predstavio spot za pesmu „It Is All The Same And Yet It Is Not“

Posle hita „A Perfect Mistake“, koji je sedam nedelja zasluženo bio na prvom mestu regionalnog muzičkog portala Rockomotiva i na Gruvanju RT Vojvodine stigao do 7. mesta, bend Sputñik obradovao nas je novim, četvrtim singlom pod nazivom „It Is All The Same And Yet It Is Not“, čiji se spot nalazi na YouTube kanalu benda. Spot je sniman na relaciji Novi Sad-Sremska Mitrovica, a pojedini kadrovi su zabeleženi u Lazinom Teletu u Novom Sadu, Učeničkom domu kod Akademije, i Miletićevoj sa lokalom Lager & Wine. Frontmen benda Žikica Milošević otkrio nam je neke detalje o novom spotu i pesmi, kao i šta nas to novo očekuje od benda.

Razgovarala: Nataša Polarecki

Foto: Nemanja Velimirović

Naziv novog singla je „It Is All The Same And Yet It Is Not“. Odakle je potekla inspiracija za pesmu?

Zapravo, ova pesma je davno nastala u pisanoj formi, kao poezija, i zvala se „Svejedno i nije“. Kasnije sam sreo jednu devojku na koju sam mogao da primenim citat iz te pesme, „Između dve jednake stvari izaberi bolju“. Znači, kada ti neko kaže da mu je nešto „svejedno“, kad je izgubio volju za životom, kad ne zna da li da živi ili da umre, jer mu je zaista svejedno, ti primeniš „logičku smicalicu“: jeste da ti je svejedno i da ti te stvari vidiš kao jednake, ali one nisu jednake – jedna je bolja. Bolje je živeti nego umreti, bolje je brinuti se o zdravlju i liniji nego se razboleti i biti debeo, šta god ti padne na pamet. Zato je ta pesma moje obraćanje toj devojci, koja je lutala „između svetova“. Jako sam je voleo, ali je bio i odnos ljubav-mržnja, ljubav-drugarstvo, život-smrt, sreća-tuga, mir-bes. Ali, pre svega, nisam želeo ni da ode od mene, a ni da nestane sa ovog sveta, a realno puno sam se plašio. To je pesma u kojoj ti zbog privrženosti nekome koga ne znaš da li voliš, mrziš ili ti je svejedno, počinješ da želiš da ga zaštitiš. I u tebi se stalno komešaju osećanja: čas je voliš, čas ne, čas ti je najgori neprijatelj, ali ne daš joj da uradi nešto loše. Naslov pesme je čist prevod na engleski. Nema tog stiha u pesmi.

Koliko dugo ste radili na novoj pesmi?

Pesma je nastala u avgustu 2013. godine u jeku tog osećanja. Interesantno je da je to druga po redu pesma koju smo napravili Domagoj Kršić iz Virovitice (Cyborgs on Crack, Amputacija ruke, Midget Sings) i ja, a prva je pesma gde je on meni poslao muziku i ideju i rekao mi je „Hej, šta misliš, ovo mi nekako vuče na Sputñik?“. Ja sam posle toga napisao reči i melodiju pevanja, a čak 27 meseci dodavali smo razne elemente: gitaru Slavoljuba Blagojevića Cakija, našeg prvog gitariste, pa gitare Miloša Raškovića Raše, koji je gostovao na pesmi, i na kraju, final touch Kirila Bojka, našeg sadašnjeg gitariste. Zabavno je da je ovo jedina pesma na kojoj su ostali i stari prateći vokali Jovane Simone Bošnjak, naše prve pevačice, i kasnije su snimljeni vokali Anamarije Tumbas iliti Anne Marie (Wooden Ambulance, Zli Jezici) koja je naša sadašnja pevačica. sve je na kraju sazrelo i stvorila se pesma pod dirigentskom palicom Valerijana Buile, ali sa toliko mnogo različitih senzibiliteta.

Foto: Nemanja Velimirović

Članak se nastavlja posle reklama

Koliko se vaša energija i viđenje života reflektuju na pesme i tekst koji pišete?

U svakom smislu se reflektuju. Najbitnije je da pišeš o realnim stvarima koje si proživeo. Onda ljudi i koji ne vole tu vrstu muzike skontaju da to nije fejk. Ne možeš uverljivu pesmu napisati ako si u sretnoj vezi i pevaš nešto kao „ostavila si me“. Okej, možeš ako se sećaš negog ranijeg ostavljanja. Ali kad pričaš i pevaš o tekućim doživljajima, to je već opako. Malo boli, ali i drugi osete i da ne znaju o čemu je reč. A moje viđenje života je kontrastno, za depresivce sam baš veseo, za veseljake sam mračan. A zapravo život je kao i muzika i reči Sputñika: i mračan i sunčan. Uvek u isto vreme. Kao jin i jang, da se napravim orijentalno mudar sad.

Kako ste došli na ideju da snimite spot na lokaciji Novi Sad-Sremska Mitrovica?

Ja sam poreklom iz Mitrovice, a to je sjajan i fotogeničan grad koji je nekada bio prestonica Rimskog Carstva, a ima onaj austrijski „šmek“, kao i Novi Sad. Taman smo dali lokalni pečat, snimali smo u Lazinom Teletu u Novom Sadu, vidi se ulica Laze Telečkog, Učenički dom kod Akademije, i Miletićeva sa lokalnom Lager & Wine koji kao da je u Britaniji. Zapravo, imamo puno lokalpatriotskog i lokalnog pečata (ispred Američkog kutka nalazi se mural Marine Abramović, naše najpoznatije umetnice), ali nekako može to biti i u Nemačkoj ili Rusiji ili Britaniji ili bilo gde, jer to je i cilj. Ta osećanja u pesmi su univerzalna.

Recite nam nešto više o bendu, o vašoj razmeni energije i ideja kada je u pitanju snimanje novih spotova?

U bendu, relativno gledano, svako ima apsolutnu slobodu da radi kako misli da treba i da svira šta oseća, a mislim da se to i oseti. Nema diktature frontmena, pa makar ja napravio pesmu. Ne mogu ja da vidim sve i da smislim sve, bez doprinosa svih i njihove osećajnosti – to bi sve bilo bezveze. Zato su bendovi skoro uvek bolji od solo karijera: ne možeš ti sam da vidiš što može da vidi 10 očiju, recimo. A za spotove stalno imamo ideju lepe atmosfere, lepih kadrova, lepih žena u koje smo zaljubljeni, ili smo bili, ili ćemo biti. Često nam se u spotovima javljaju, i kad ne znate, ljudi koji su u vezi ili su bili u vezi – zabavno je! Beri cveće iz svog dvorišta – šta će nam manekenke kad imamo svoje devojke, drugarice, bivše, buduće, štagod. A to je i zabavnije, nije fejk, može se videti da ima nekog fluida negde.

Foto: Nemanja Velimirović

Članak se nastavlja posle reklama

Kakvu poruku nosi spot?

Spot je bolje shvaćen u inostranstvu nego ovde. Mnogima nije jasno zašto postoji ta depresivno-melanholična nota kod ljudi koji se pojavljuju u spotu, ali to je upravo zato što spot prati liniju teksta a ne muzike koja je dinamična. Reči su depresivne. Reč je o usamljenosti i depresiji koga gura čoveka u beznađe, alkohol, drogu, želju za samouništenjem i ljubavi koja spasava. Stalno smo insistirali na usamljenom hodu i promišljanju sa cigaretom, ili na hodu po ivici, jer naša junakinja kojoj se obraćam „ide po ivici“ života i smrti. Možda su neki očekivali uz muziku i neki dance video, ali slušajte reči. A možemo i svi da plešemo i ako su reči potpuno deprimirajuće. Recimo u osamdesetim je to bilo to veoma popularno i sviđa mi se ideja: nateraju te da plešeš uz „99 Luftballons“ (Nena) ili „Vamos a la playa“ (Righeira), a obe pesme govore u nuklearnom ratu. To mi je super „zvrčka“. Imali smo sreće jer je ova jesen bila puna lepih boja i nebo je imalo sjajnu svetlost sve vreme snimanja. Zabavno je da imamo kao u animama, japanskim crtaćima, jednu devojku crvene i jednu ljubičaste kose! Treća je relativno prirodne boje.

Sve vaše pesme imaju prepoznatljiv sound ’80-ih, da li je to stil koji gradite i pravac u kojem ide muzika koju stvarate?

Pa nije baš ’80-ih, zapravo je „venčanje“ osamdesetih i devedesetih i 21. veka. Domagoj, kad je čuo pesmu, viknuo je: „Ovo je kao dijete braka Depeche Mode, New Order, Suede i Placebo!“ A tu ima bar četiri dekade u svemu ovome. Hteli smo da pomešamo elektronsku i gitarsku muziku, sreću i tugu, osamdesete i devedesete i tako redom. Čudi me da više bendova to nije uradilo, ali sam video da to rade Hurts i The Killers. Jedan novinar iz Hrvatske nas je na prošlom singlu uporedio sa Hurts. Gde ćeš bolje.

Foto: Nemanja Velimirović

Članak se nastavlja posle reklama

Kakvi su planovi za budućnost i da li nas uskoro očekuje još neka ekranizacija pesme?

Za izdavačku kuću „Take It Or Leave It“ iz Beograda nas u roku od mesec dana čeka izdavanje EP-a sa pet pesama, biće još jedna pesma na toj ploči. Biće i štampana verovatno kao CD, to je super fora i dobro je i za svirke, a biće naravno i digitalnog downloada. Ta peta pesma je zapravo spora verzija ove pesme, čućete. Možda za nju snimimo spot od ovog materijala koji već imamo. Ljudi vole da gledaju muziku. Bolje to nego da okačimo nepomični omot na YouTube, pa se svi smore. Nažalost, tako je. A sledeća pesma koja će biti udarni singl, snimamo je tu oko Nove godine, dinamična je i kratka, opet ima mračne reči. Zovemo je u slengu „pankerica“ pošto je bum-tras. Sad ćemo snimiti dinamičan spot u tri minuta. Pa onda idemo dalje do albuma u martu koji će biti najverovatnije spoj 2 EP-a (mini albuma) od po 5 pesama. I u martu će album ispratiti jedan spot, pa se vidimo na svirkama vrlo uskoro!

Kakvo je vaše mišljenje o važnosti spotova za pesme?

Smatram da su važni i tako je još od 1982. i Duran Duran. Tad se i pojavio MTV. Ja sam kao klinac umeo celu noć da gledam Viva Zwei ili kako se već zvao onaj nemački kanal što je samo puštao spotove. Nije to sad neka novotarija. A samo što više ne treba puno novca ni tehnike da se snimi spot. Ali tu leži i opasnost i šansa. Možeš snimiti sjajno, ali i bezveze. Ali dobro, svi visimo na YouTubeu ceo dan. Video je zbog brzog interneta postao prvo normalan, a onda i nezaobilazan. A mi smo u pesmama rekli sve što imamo i u spotovima sve što smo vizuelno hteli i osetili.