U avgustu, kada Sarajevo postaje pozornica za najvažniji regionalni filmski događaj, ulice grada pretvaraju se u scene, a kafići, stepeništa i holovi Narodnog pozorišta u Sarajevu privremene redakcije, improvizovane montažerske sobe i prostore za važne susrete. Sarajevo Film Festival, pokrenut 1995. godine u ratnim okolnostima, danas je nezaobilazan regionalni kulturni događaj koji okuplja filmske autore, producente, glumce, novinare i filmofile iz celog sveta. Festival nije samo mesto gde se filmovi prikazuju – on je mesto gde filmovi nastaju, gde se karijere grade, gde se razgovori nastavljaju satima posle odjavne špice. Ovogodišnje, 31. izdanje Sarajevo Film Festivala izdanje donosi selekciju od više stotina kratkih, dugometražnih i dokumentarnih filmova, niz masterclass-ova, Q&A sesija i panela, ali i sve ono što Festival čini živim: susrete, čekanja u redovima, tišine pre aplauza i ona spontana poznanstva koja nastaju u prolazu.
Za našu redakciju koja izveštava sa Festivala, Sarajevo Film Festival nije samo filmski program, crveni tepih i prepune sale. Iza svakog intervjua koji čitate, preporuke koju ponesete iz teksta i priče koju vam prenosimo stoji mali dnevni maraton. Ove godine smo razgovarali s autorima koji pomeraju granice žanra, pogledali naslove koji će sigurno obeležiti godinu i napravili kratak vodič za filmove koje ne smete propustiti. Ali šta se dešava između svega toga? Pa tako, dani nisu podeljeni samo na projekcije i intervjue. Između filmova dešava se jednako važna dramaturgija – ona koja se ne vidi na sceni, ali bez koje nijedan tekst, video ili preporuka ne bi nastali.
Tri, četiri, sad – akcija!
U pauzama između projekcija, umesto da hvatamo signal za sledeći call ili razmišljamo o rokovima, okrenuli smo kameru ka Sarajevu. Doslovno. I baš kao što neki filmovi na Festivalu slave povratak sporijim, taktilnim formatima, tako i naš videograf Pero Arsenijević beleži grad u pokretu analognom video kamerom: tramvaj koji škripi niz Titovu, metež grada na potezu od Pozorišta do Baščaršije, Sarajevo diše u ritmu filmskih pauza – i to je često najautentičniji kadar Festivala.
Sarajevo Film Festival iza objektiva
Za novinarske timove koji svakodnevno kreiraju sadržaj o Festivalu, dani počinju ranije nego što svetla u sali padnu na prvo platno. Ritam dana određuje daily protocol i press projekcije – one koje se održavaju pre zvaničnih termina, gde se okupljaju kritičari i novinari. Tu se beleže prve impresije koje će kasnije oblikovati naslove, intervjue i preporuke. U tom ritmu, jedan saveznik se ponavlja: kafa. Ali ne bilo kakva – Grand kafa Black’n’Easy turska kafa postaje neformalni simbol redakcijskog starta jer je spremna za minut i idealna za užurbane situacije kada nam je potrebna prava turska kafa.
Između projekcija i razgovora s rediteljima, glumcima i producentima, novinarski tim se često zatiče ispred Narodnog pozorišta u Sarajevu, u Grand kafa kafiću koji je postao neformalni punkt okupljanja. Tamo se vode tihi dijalozi između onih koji čekaju intervju i onih koji upravo beleže utiske sa prethodnog. U tom mikroprostoru Festivala, kafa više nije samo napitak za razbuđivanje – ona je granica između dve obaveze, prostor za sabiranje, trenutak za reset.
Kako popodne odmiče i kada se približava crveni tepih, tempo se ubrzava. Tada posežemo za još jednom Black’n’Easy turskom kafom koja osigurava budnost i fokus pred večernje projekcije, kada se Festival često pokaže u svom najkompleksnijem svetlu. Filmovi koji igraju kasno uveče neretko su najintenzivniji, najosobeniji – i traže prisutnog gledaoca. Kafa je tada više od navike – ona je naš alat.
Festival kroz ritam L&Z redakcije
Svako jutro donosi nove filmove, svaki razgovor otvara novo pitanje, a svaka Black’n’Easy turska kafa je novi podsticaj. Ipak, ništa, osim kafe se ne ponavlja isto. Grad se menja, ljudi se premeštaju, teme sazrevaju. A onda dođe i taj trenutak – kada se poslednji kadar ugasi, poslednji redosled slova na špici nestane s platna i publika se raziđe. Tada, možda više nego ikada, postaje jasno koliko je svaki dan bio važan. Ali već sutradan, nova projekcija počinje. Nova Black’n’Easy turska kafa se kuva. I tako sve do 22. avgusta, kada se Festival zatvara, a redakcija pakuje opremu i vraća se u Beograd – sa više utisaka nego što staje u tekst i sa sećanjem na Sarajevo koje diše i između filmova.
Fotografije i video: Pero Asrenijević
