Ishrana školske dece: Šta svaki roditelj treba da zna?

Odgovor na ovo pitanje dobili smo od stručnjaka sa platforme DokTok.

by | jun 18, 2021

Ishrana školske dece tema je koja nam je u fokusu ove nedelje. Zahvaljujući platformi DokTok i ove nedelje pred nama su objašnjenja medicinskih stručnjaka. O pravilnoj ishrani školske dece posavetovala nas je dr Nataša Jovanović, specijalista pedijatar.

Najčešća greška kada je u pitanju ishrana školske dece je…

Deca treba da doručkuju pre odlaska u školu i to kod kuće. Kada je ishrana školske dece u pitanju, najčešća greška koju viđamo u praksi jeste da deca doručkuju tek oko 9-9.30 h, u vreme velikog odmora, i to kupljene pekarske proizvode, brzu hranu, grickalice, sokove. Stručno gledano, takav obrok je miks šećera, masti, kofeina i aditiva. Ima visoku kalorijsku vrednost, a skoro nikakvu nutritivnu i predstavlja siguran put u gojaznost.

Dete koje je gojazno pre početka puberteta vrlo često bude gojazno ne samo u adolescenciji, već i kasnije u životu. Istovremeno, deca koja preskaču doručak imaju slabiji školski uspeh zbog lošije koncentracije. Zato je naš savet roditeljima da fokus bude upravo na doručku, tako što će dete doručkovati pre polaska u školu. Ukoliko roditeljima vreme ne dozvoljava da ujutru spreme doručak sebi i mališanima, savetujemo ih da zajednički sa detetom uveče naprave obrok za sledeći dan.

Kako izgleda kvalitetan doručak za dete školskog uzrasta

Kvalitetan doručak je i obična integralna kifla, premazana domaćom pilećom paštetom koja se jednostavno sprema (blendiranjem kuvanog pilećeg mesa, šargarepe, jajeta, sa malo senfa, limuna i bibera), uz list zelene salate ili drugog povrća. Kifla jedno jutro može biti punjena sardinom, tunjevinom ili namazom od sira sa malo jogurta, možete filovati i tortilje od integralnog brašna, napraviti domaći wrap s komadićima dinstane piletine.

Ako ste u mogućnosti, ujutru detetu ispržite omlet ili obarite jaja (ona će dati dugotrajan osećaj sitosti), pa poslužite sa sirom, pradajzom ili sokom od paradajza, jogurtom, mlekom ili kiselim mlekom. Vratite na trpezu stare recepte poput kačamaka, proje, domaće gibanice. Ako morate doručak kupiti u pekari, birajte one koje nude integralna peciva, pite od heljdinih kora, tortilje sa povrćem. Nemojte nikada kupovati lisnata peciva – to je ubedljivo najlošiji doručak.

Članak se nastavlja posle reklama

Које namirnice treba izbegavati

Nakon doručka koji je pun šećera brzo se ogladni, pa to vodi dupliranju doručka i prejedanju. Kada kupujete namirnice, birajte maslac umesto margarina (margarin sadrži najlošije masti), salame zamenite pršutom, izbegavajte pohovano, ne kupujte dugotrajne hlebove, hlebove koji su tamni a imaju oznaku brašno tip 500, ne kupujte hladno ceđeno maslinovo ulje koje nije u tamnoj flaši, napunjenoj do vrha. Ograničite kupovinu gotove hrane i industrijskih poslastica. Ako takve hrane nema u kući, detetu će biti lakše da joj se odupre. Umesto soka, čak i ceđenog soka, ponudite detetu celu voćku, kako bi unelo i vlakna koja ceđeni sok nema. Kupovni sokovi, naročito gusti sokovi i gazirani napici loš su izbor. Zovemo ih tečni šećeri, a ukidanje sokova uvek je prvi korak u dijetama. Voda i prirodna limunada bolji su izbor. (Pročitajte i… Šta ako dete često ima zatvor?)

Stavite fokus na zdravije slatkiše

Kada dete poželi slatkiš, umesto grickalica iz kesica napravite domaći voćni jogurt, sa smrznutim jagodama, višnjama, malinama. Takav obrok je sladak, a bogat belančevinama i kalcijumom – upravo ono što je deci školskog uzrasta potrebno u ishrani. Možete ponuditi i sutlijaš, corn flakes sa kakao mlekom, kompote od šljiva, jabuka, domaće ovsene kolače… Napravite svoj musli birajući sastojke koje dete voli (npr. orašasto voće i ovsene pahuljice – sjajan izvor beta-glukana koji se deci daju za imunitet), spakujte to u šarenu teglicu i uz to mali tetrapak mleka ili jogurta i to je dobar doručak.

Strategija za zdrave užine

Pita sa jabukama i šolja mleka, integralni krekeri i sir, mešavina suvog i orašastog voća, voćna salata, sve su to primeri dobre užine. To naravno ne znači da dete treba tokom čitavog dana nešto da gricka uz TV, jer će preskakati glavne obroke. Školskom detetu su neophodna tri glavna obroka i dve užine.

Članak se nastavlja posle reklama

Šta ponuditi detetu za ručak

Za ručak se savetuje supa ili čorba pre glavnog obroka, svaki dan. Imajte u vidu da se svako meso koje se prži može i peći ili dinstati, što je zdravije. Najpoželjniji način pripreme većine mesa je kuvanje u vidu supe, jer tako hranljivi sastojci ostaju u supi, a meso nema šansu da se preprži (preprženo meso sadrži kancerogene materije). Uz meso za ručak se kao prilog odlično slažu grašak, boranija, tikvice, šargarepa, kupus, paradajz i to je bolja kombinacija od mesa sa krompirom, testeninom i pirinčem.

Veličina porcije i odnos prema hrani

Ne servirajte velike porcije i nemojte dete terati da pojede sve iz tanjira iako je sito. Nemojte mu nuditi alternativu u grickalicama ako nije pojelo glavni obrok „samo da ne ostane gladno“ – upravo suprotno, sačekajte da ogladni. Nikada ne koristite hranu kao nagradu, učite dete da voli povrće dobro za imunitet (zeleno i narandžasto povrće – brokoli, šargarepa, mahunarke, spanać, luk). I ne zaboravite, navike koje se steknu u porodici najčešće se održavaju tokom celog života, a to važi i za ishranu.

Članak se nastavlja posle reklama

Dečiji kuvar može besplatno da se skine sa sajta Instituta za javno zdravlje Vojvodine: http://www.izjzv.org.rs/uploads/46f0b8a9-142a-5981-c45f-def0f4825ac9/Pravi_pravcati_kuvar.pdf

Savetuje vas dr Nataša Jovanović, specijalista pedijatar

Dr Nataša Jovanović je rođena 1983. godine u Čačku gde je završila osnovnu i srednju školu kao nosilac Vukove diplome. Diplomirala je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 2009. godine sa prosečnom ocenom 9.06, nakon čega je završila specijalizaciju iz pedijatrije u Institutu za majku i dete u Beogradu.

Stručno se usavršavala u Univerzitetskoj bolnici u Helsinikiju. Dobitnik je nagrade u Moskvi za rad na temu gojaznosti školske dece. Sertifikovana je od strane Evropskog reanimacionog saveta za pružanje prve pomoći u dečijem uzrastu. Savetnica je za dojenje u Help Me Feed Foundation.  Od 2019. godine je član Evropske akademije za pedijatriju. 

Zaposlena je kao specijalista pedijatar u Domu zdravlja u Čačku, udata, majka jednog deteta.

DokTokvia DokTok