Grlom u jagode, serija koju smo voleli vraća nam nevinu nostalgičnost
Te davne 1976. premijerno je na TV Beograd prikazana serija „Grlom u jagode“. Generacije koje su je tada pratile i danas se sećaju svakog kadra. To možda i može da se opravda nostalgijom za nekim prošlim vremenima, međutim, ovu seriju sa nekim posebnim raspoloženjem prate i generacije koje su se rodile mnogo godina kasnije od televizijske premijere. Zbog čega i njih mami taj stari Beograd i zbog čega sa setom i smehom reaguju na životne priče glavnih junaka?
Ako i vas, rođene devedesetih i u 21. veku, trese nostalgija na prvi takt muzike iz čuvene serije i na onu čuvenu rečenicu: „Te davne..“, kojom počinje svaka njena epizoda, ne brinite, niste ludi! Krivi su scenaristi Rajko Grlić i Srđan Karanović (režiser serije) koji su umeli da život prenesu na male ekrane.
Ta njihova virtuoznost jedna je od tajni decenijske popularnost „Grlom u jagode“, realne, ali ne i obične priče. U vreme prikazivanja serija ja bila moderna, ali nije ostala na nivou trenda. Preživela je svaki mogući trend, preko Titove Jugoslavije, Slobine Srbije, trubulentne tranzicije do danas. I 2016. je moderna.
Pročitajte i… “Vojna akademija 3 – novi početak”: Premijera filma 8. novembra u Sava Centru
Moderna je jer je život van trendova. Druga tajna njene popularnost je vreme koje su scenaristi obradili, period šezdesetih, od 1960. do 1969. godine.
Bilo je to vreme starog Beograda, kada je prestonica živela svoj pravi gradski život. Od tog Beograda prošlo je 40 godina. Dok šetate njime, još poneko mesto izgledom podseti na prošlost. Promenilo se ono što je moralo da se promeni, ali i ono što je moralo da ostane isto.
Ostatak teksta pročitajte na narednoj strani…
Bilo je to vreme (i niste previše emotivni ako priznate) neke posebne topline. I vreme (ako držite do pravih vrednosti, morate da priznate) neverovatne kreativnosti. Autori serije i glumačka ekipa su bez greške ispunili ultimatum svake umetnosti koja da bi bila umetnost mora da prenese poruku na publiku. I da izazove emocije.
Uzalud svaki trud i grandiozne ideje ako one ne dopiru do ljudi.
Nimalo apstraktno nije zapažanje da su svi oni skupa stvorili nešto što ima dušu. Glumačka postava serije je bila briljantna. Branko Cvejić, Gordana Marić, Aleksandar Berček, Bogdan Diklić, Predrag Miki Manojlović, Danilo Bata Stojković, Olivera Marković, Đurđija Cvetić, Rahela Ferari, Josif Tatić i mnogi drugi našli su se na jednom mestu. Svaki sa svojim talentom i posebnim grlumačkim izrazom.
Život Branislava Živkovića, Baneta Bumbara, od polaska u srednju školu do završetka fakuteta, njegove prve igranke, prve ljubavi, njegovu sreću i tugu, pratili su u to vreme mnogi Jugosloveni.
Autentičan život i priča autentična kao život.
I sećanja koja naviru kada krene muzika iz špice koju je komponovao Zoran Simjanović.