Na ostrvu Lanzarote, gde se pejzaži čine vanzemaljskim, a vetar nikada ne miruje, trenutno se snima novi film Pedra Almodóvara – Bitter Christmas. Nije teško pogoditi zašto je legendarni reditelj izabrao baš ovo mesto: ovo je ostrvo koje ne traži pažnju, već vas poziva da je zaslužite. Ovde se život odvija između lave, okeana i tišine, kao da je sam ambijent već scenografija nekog filma. Negde između Sahare i Sevilje, tamo gde se okean ne smiruje ni po cenu zalaska, leži Lanzarote ostrvo koje više podseća na zamišljenu planetu nego na španski komad zemlje. Ovde ne dolazite da jurite selfije po znamenitostima. Ovde dolazite da zastanete.

Lanzarote: Vulkansko ostrvo koje dodajemo na #travlelist

Sletanje na Lanzarote izgleda kao kad avion stane iznad Marsa. Crveno-crna zemlja, vulkanski krateri i gotovo potpuno odsustvo drveća. Priroda je ogoljena do kostiju i upravo u tome leži njena lepota. Najveći vulkan, Timanfaya, poslednji je put eruptirao u 18. veku, ali zemlja ispod i dalje diše. U istoimenom nacionalnom parku vodiči vam demonstriraju kako su žeravice i dalje žive samo nekoliko centimetara ispod površine. Bacite šaku suvih grana  plamen izleti kao iz filma.

Na Lanzaroteu nema urbanog haosa ni noćnog svetla koje vam krade zvezde. Čak je i glavni grad, Arrecife, više luka nego metropola. Prava čarolija ostrva nalazi se u njegovoj tišini: u pustim pejzažima gde vetar piše po pesku, i u selima gde beli zidovi sijaju pod sunčevim udarcima. Jedno od takvih mesta je Haría, dolina hiljadu palmi, koje nudi gotovo suprotan osećaj u odnosu na ostatak ostrva. Zelena oaza, mirisi domaće kafe i hlad ispod krošnji kao spomenik tvrdoglavoj životnosti usred pustinje.

César Manrique – čovek koji je ukrotio ostrvo

Nijedna priča o Lanzaroteu nije potpuna bez Césara Manriquea, umetnika, arhitekte i ekologa koji je praktično dizajnirao kako ostrvo danas izgleda. On je sprečio masovnu gradnju i transformisao prirodu u umetnost.

Posetite njegov dom u Tahicheu, izgrađen unutar vulkanskih mehurova – beli hodnici se stapaju s crnim stijenama, a bazeni se ulivaju u lavu kao da su oduvek bili tu. Njegov duh oseća se i u atrakcijama poput Jameos del Agua, pećinskog koncertnog prostora, i Miradora del Río, vidikovca sa pogledom koji tera na ćutanje.

More, vetar i vino iz pepela

Atlantik ovde ne zna za mir. Talasi kod Playa Famara idealni su za surfere, a vetar je gotovo stalni stanovnik ostrva. Oni koji žele nešto blaže, biraju jug i Playa Blanca, gde je more pitomije, a zalasci intenzivniji. Iako deluje kao da ovde ništa ne može da raste, Lanzarote je čuven i po vinu. Vinogradi regije La Geria izgledaju kao svemirski eksperiment: loza raste u kraterima od vulkanskog pepela, zaštićena kamenim polukrugovima. Probajte Malvasía vulkánica, belo vino koje nosi ukus zemlje i soli, s notom upornosti.

Lanzarote ne pokušava da vam se dopadne. Nema glamura Ibize, ni razmetljive lepote Tenerifa. Ono što nudi jeste prostor da postojite bez buke. Da slušate sopstvene misli među lavom i okeanom. Da osetite kako izgleda tišina koja nije prazna. Ostrvo koje je vekovima opstajalo na ivici erupcije, danas mirno leži pod suncem, kao dokaz da i surovost može biti lepa ako joj priđete bez potrebe da je menjate.

Kako stići: Redovne avio-linije iz većih evropskih gradova, najčešće preko Madrida, Barselone ili Londona.
Gde odsedati: Od boutique hotela u Haríi do eko-kampova u pustinji Famara.
Ne propustiti: Degustaciju vina u La Gerii i večeru s pogledom na vulkan u restoranu El Diablo, gde se meso peče na toploti zemlje.

Foto: Shutterstock