Namerno sam rasturala brakove i besumučno menjala partnere. Evo šta sam iz toga naučila

Znala sam da ne moram biti lepša ili bolja od njegove devojke, samo je trebalo da budem drugačija. Trik je bio da prostudiram drugu ženu i da postanem njena suprotnost.

Guliver/Getty Images

Elizabet Gilbert autorka je poznatog romana „Jedi, moli, voli“. U svojoj ispovesti za Njujork Tajms otkriva da je bila zavisnica od zavođenja, koja nije prezala ni pred čim da ostvari svoj cilj – a to je osvojeni partner. Neretko su to bili zauzeti muškarci koje je svesno i ciljano zavodila ne bi li se zaljubili u nju. Sve to dogodilo se pre nego se konačno skrasila sa sadašnjim partnerom.

Ovo je njena priča:

„Počelo je s dečkom kojeg sam upoznala u letnjem kampu i završilo se s muškarcem zbog kojeg sam ostavila prvog muža. Između njih, neprestano sam uskakala u intimne zaplete, više njih, a katkad su prolazili tek dani od poslednjih do novih romansi. Neki bi me nazvali ozbiljnim monogamistom, samo što ja nikad zapravo nisam bila monogamna. Veze su se preklapale, a ta preklapanja uvek su bila propraćena iscrpljujućim dramatiziranjem – teškim argumentima, posramljivanjem, konfrontacijama, slomljenim srcima. Ipak, i dalje sam nastavljala to da radim.

Ne mogu reći da sam uvek tragala za boljim čovekom. Često sam menjala boljeg za goreg, karakter mi nije puno značio. Ja zapravo nisam tražila ljubav, bez obzira na to što sam možda tad tvrdila. Nije se čak radilo ni o seksu. Seks je bio samo droga bega za mene.

Zavođenje je umetnost uvravanja nekoga da te poželi, da te želi, orkestriranje tuđim požudama da zadovolji tvoje gladne potrebe.

Pročitajte i… Pismo “papučara”: Ja sam partner svojoj ženi, a ne gost u kući koji samo jede, spava i kupa se

Kliknite na sledeću stranicu…

Guliver/Getty Images

Zavođenje nikad nije bilo usputni sport za mene, više je bilo kao krađa, hitno i puno adrenalina. Planirala bih svoju krađu mesecima, proučavala metu, tražila „nezaštićene ulaze“. Potom bih probila njegov najdublji sef, ukrala svu njegovu emocionalnu valutu i potrošila je na sebe.

Ako je muškarac već bio u ozbiljnoj vezi, znala sam da ne moram biti lepša ili bolja od njegove devojke; samo je trebalo da budem drugačija. Trik je bio da prostudiram drugu ženu i da postanem njena suprotnost, pozicionirajući sebe kao sjajnu alternativu njegovom svakodnevnom životu.

Vrlo brzo, počela bih da uviđam da se njegov pogled menja, od indiferentnosti do prijateljstva, do otvorene želje. To je bilo ono što sam tražila: osećaj nečije potpune pažnje prema meni, i samo meni. Moja krivica prema drugoj ženi nije mi značila ništa u u poređenju sa znanjem da neko, na drugom kraju grada, ne može zaspati te noći jer misli na mene. Ako se morao iskrasti iz kuće posle ponoći kako bi me nazvao, još bolje.

To je bila moć, ali ujedno i potvrda. Bila sam nečije neodoljivo blago. Volela sam taj osećaj, trebala sam ga, ne ponekad, ne često, već uvek.

Vremenom bih verovatno osvojila tog muškarca. Vremenom (ne bi trajalo dugo) njegova slepa zaljubljenost u mene bi izbledila, kako bi se njegova pažnja usmjeravala na svakodnevne probleme. Zbog toga sam se uvek osećala napušteno i nevidljivo; ljubav koja se mogla ugasiti nije ni izbliza bila dovoljna za mene. Zato bih, čim bih imala prilike, počela zavoditi nekog drugog, pretvarajući sebe u potpuno drugu ženu, kako bih zavela potpuno drugačijeg muškarca.

Ove epizode menjanja ličnosti i te kako su me koštale. Izgubila bih kilograme, san, dostojanstvo, jasno razmišljanje. Ako ste ikad gledali filmove o vukodlacima znate da su promene vrlo bolne i zastrašujuće, ali jednom kada taj proces nastupi – nema nazad. Mogla sam da izdržim ove bolne epizode samo uz uveravanja da je ovo poslednji put i da je taj tip onaj pravi.

Pročitajte i… Napunila sam 26 godina, a nikada nisam bila zaljubljena. Imam osećaj da je svima bolje nego meni

Kliknite na sledeću stranu…

Guliver/Getty Images

Da ste me tad pitali šta je to što ja tražim, verovatno bih tvrdila da sam nepopravljivi romantik. Kako možete to osuđivati to? Ako bi me netko zbilja saterao u ćošak, svađala bih se da sam revolucionarni feminista, koji ima potpuni nadzor nad svojom seksualnošću.

Sredinom mojih 20-ih, udala sam se, ali ni brak me nije usporio. Moglo se predvideti da ću postati nemirna i usamljena. Čim bih zavela nekog novog, brak bi se urušavao. Ali bilo je i gore od toga. Pre nego sam uopšte potpisala razvod, već sam prekidala s tipom zbog kojeg sam rasturila svoj brak.

Znaš da imaš problema s intimnošću kad u vrlo kratkom vremenu od nekoliko meseci shvatiš da posećuješ dva različita savetnika s različitim muškarcima pod rukom kako bi raspravljali o potpuno drugačijim emocionalnim olujama. Pokušavajući da zapamtim sve (Na koga sam opet ljuta? Ko je ljut na mene sad? Čija je ovo kancelarija?) stvarao je potpuni haos u mojoj glavi.

Na našem zadnjem sastanku sa savetnikom, moj uskoro bivši dečko i ja gorko smo se svađali i otrčali smo odande u različitim pravcima. Došla sam kući u suzama. Taman je zazvonio telefon. Bio je to moj advokat za razvod: ruševina i na tom području.

Tad sam uradila neuobičajenu stvar. Nisam uzela telefon i nazvala drugog muškarca. Umesto toga, zapitala sam sama sebe „šta to radiš od svog života?“.

Pročitajte i… Beograđanka koja je uzburkala internet: Recite NE braku i deci

Kliknite na sledeću stranu…

Guliver/Getty Images

Prvi put u životu, prisilila sam se da priznam da imam problem, zapravo – da sam ja problem. Poigravanje tuđim najranjivijim emocijama nije me činilo romantikom, činilo me prevarantom. Laganje i varanje nije me učinilo drskom, učinilo me kukavicom. Krađa tuđih partnera nije od mene napravila revolucionarnu feministkinju, već pretnju. Mrzela sam što mi je trebalo gotovo 20 godina da to shvatim. Postoje 16-godišnji klinci koji znaju bolje da se ponašaju od mene.

Bila sam posramljena. Ali kad sam jednom to shvatila, zaista mi je bilo jasno: Nema načina da prestaneš s destruktivnim ponašanjem, osim da prestaneš.

Provela sam sledećih šest meseci u celibatu i radeći s dobrim terapeutom, pokušavajući shvatiti jesam li ja uopšte postojala kad nisam ganjala želju nekog muškarca.

I onda sam jedno popodne naletela na tipa koji mi se sviđao. Dugo smo se šetali parkom. Flertovali. Smejali se. Bilo je slatko. Onda je on pitao: Da li htela da pođeš sa mnom u moj stan?

Da! O Bože, htela sam da otvorim ovog čoveka kao božićni poklon!

Ali ujedno i nisam želela: Tek sam počela da sastavljam delove sebe i bojala sam se razotkrivanja. Potpuno nesigurna, pokušala sam nešto radikalno novo. Pitala sam ga: „Da li bi ti smetalo da razmislim o ovome na trenutak?“

Pročitajte i… Muškarci priznali: Kada vidimo ovakve žene na društvenim mrežama u glavi nam je samo jedno

„Ne bi, naravno“, rekao je.

Seli smo na klupu u parku, ja sam bila vrlo tiha, pokušavajući da zamislim ishod ove odluke. On je uzeo magazin iz svog ranca i počeo da čita kako bi mu prošlo vreme. To je pomoglo. To mi je dokazalo i da nema otrovnog očajanja. Ovo nije bilo zavođenje; ovde su dvoje odraslih ljudi koji pokušavaju da odluče da li bi trebalo da se bolje upoznaju.

Rekla sam mu: „Znaš šta, prijatelju? Mislim da nisam spremna za ovo.“

On je rekao: „Nema problema. Idemo na sladoled.“

Proveli smo još nekoliko lepih sati zajedno i tada smo se pozdravili. Otišla sam sama, ali mirna. I tada sam shvatila da je bolji deo mog života tek počeo. “

Zapratite nas na Viberu! Učestvujte u kreativnim razgovorima i prvi čitajte najinteresantnije vesti sa portala “Lepota i zdravlje” >>> http://www.viber.com/lepotaizdravlje