Dobitnice februarskih knjiga meseca

U februarskom izdanju rubrike “Knjige meseca”, koju objavljujemo svakog prvog petka u mesecu, pitali smo vas: “Kako izgleda vaš ritual čitanja knjiga?” Vaši odgovori bili su baš onakvi kako smo ih i zamišljali – iskreni, topli i inspirativni – učinili su da jedva čekamo da se prepustimo svojim, vrlo sličnim, ritualima. Nije bilo jednostavno napraviti izbor, ali morali smo to da učinimo. Evo kojih pet srećnih čitalaca dobija po jednu knjigu na poklon.

Foto: Pixabay

Dragana P.

Moj ritual najpre podrazumeva da imam dovoljno vremena, jer ja volim da se poooošteno načitam, veoma često želim da procitam knjigu u cugu i onda mi se nekako ne isplati da čitkam pred spavanje, kako čujem da neki ljudi rade. Ako je još dan, onda sednem u svoju najudobniju fotelju pored prozora, podignem noge na stoličicu, spremim kafu i čaj/limunadu i uživanje može da počne! Naravno idealno je da sam sama u sobi, jer najveće mi je zadovoljstvo čitanje i uživanje u knjizi i mislima kad je mirna atmosfera oko mene. Ipak, moja idila ima jedno(g) stalno(g) ometanje/ometača, što mi zapravo ne pada teško – moju mačku koja naaaajviše na svetu voli da se smesti u moje krilo i da mi pokrije pola knjige svojim telom i šapicama. Dok me gleda onim velikim pametnim okama kao da mi govori da je vreme za predah i igru, i sad kako da se naljutim na moju krznenu lopticu. Volim i nju, i knjige, i taj naš mali zajednički ritual.

Branka

Obožavam knjige-moje najbolje prijatelje.Doživljavam ih kao živa bića koja znaju da me nasmeju, uteše, odnesu nemire i upoznaju me sa interesantnim osobama i predelima.Svako čitanje počinjem malim ritualom, kada sumrak počne da se spušta na grad, a prijatna tišina zavlada posle dinamičnog dana.Smestim se u svoju stolicu za ljuljanje, prebacim preko sebe toplo mekano ćebe, upalim starinsku lampu i zatvorenih očiju stavim dlanove na korice nove knjige.Uživam u tom trenutku našeg upoznavanja i zamišljam kakve nove i neobične svetove će mi otkriti. Zatim je nekoliko puta nasumično otvorim, pročitam par redova samo da osetim onaj jedinstveni miris tek odštampane knjige. A onda, uz čaroban miris tople irske kafe počinjem da čitam i uživam u dragocenim trenucima mira, harmonije i opuštenosti.

Helena M.

Uz dva mala deteta trenutno su bilo kakvi rituali nemoguci, srecna sam u svakom momentu kada mi knjiga dospe u ruke izmedju obroka, pelena, usisivaca, ribanja… a jednog dana, kad budem imala malo vise vremena, leskaricu na novoj ugaonoj garnituri koju cu valjda do tada imati, a uz mene solja vrelog caja ako je zima, ili hladna limunada ako je leto, i aktuelna knjiga. Bez uznemiravanja, molim!

Dragana

Knjiga za mene predstavlja pravog i iskrenog prijatelja sa kojim mogu da razgovaram. Sa njom mogu da prekinem druzenje kada to pozelim, a isto tako mogu da joj se vratim kad hocu. Za mene je oduvek bila jedna od najlepsih razonoda. Izvor radosti, zadovoljstva i zabave. U biblioteku sam uvek ulazila sa iskrenim postovanjem, kao kada se ulazi u hram. Uvek bi se osecala tako malo u odnosu na te sarene recite prijatelje u svom cutanju. Ne morate nigde da idete, a obidjete ceo svet. Jedino sto mi je potrebno za citanje je besprekorna tisina kako bih se mogla upustiti u nezaboravnu avanturu sa novim prijateljem. Vreme ne postoji, a ja krstarim nepoznatim prostorima, a da nisam napustila svoj topli, bezbrizni dom.

Sonja Stoiljković

Iako kažu da slučajnosti ne postoje i da smo svi mi marionete vlastitih podsvesnih  želja, upravo danas mi je koleginica sa posla pričala o romanu Hemičar, toliko da sam već i sama krenula da razvijam film u glavi i pošla „stazom greha“ postavljajući se u kožu glavne junakinje (naravno, koleginica mi je rekla toliko da mi zagolica maštu). Kasnije videh objavu Dan za darivanje, Hemičar prvi na listi poklona. Čitanje ne samo da je moj ritual, nego i moj svet, moje carstvo, moj luna-park, vrteška kroz maštu, imaginacija grešna i bezgrešna, ćilim na kojem mogu da plovim uspomenama kroz uspehe i padove. Mogu da mešetarim između morala i greha, da udišem miris lotosa iz Indonezije, rahat-lokuma iz Istanbula i pravim punđu kao Odri Hepbern. Mogu da rešetam rečima one nezahvalne i malodušne, mogu da izgovorim naglas rečenice koje u svojoj stvarnosti ne bih nikada smela. Za sve to ,nije mi potrebna ni omiljena fotelja (iako je imam) ni određeno doba dana.Potreban mi je samo duboki udah i mir. I prepuštanje…A kada se muž vrati sa utakmice večeras,sigurna sam da će me zateći u polusnu sa knjigom u rukama. A ja ću mu ostaviti poruku. Kao,slučajno. I zauvek. <3

Milena Petrović

Kako čitam knjigu, zavisi od teme, tj. žanra, tačnije razlikuje se muzika koju slušam za to vreme, jer ne mogu da čitam u potpunoj tišini, ali ni gužva i galama mi ne prija. Ipak, postoji jedan poseban ritual za neke isto tako posebne knjige. To su zagonetni romani Uroša Petrovića (Marta Smart, Zagonetne priče).
Nakon ručka i popodnevnog odmora, odaberem par priča koje želim da radim sa sestrinom decom, pripremim odgovarajuće rekvizite – lupu, ogledalo, papir, makaze, novčiće, dugmad, novine, karte…Stavim zelenog briska na glavu (to je, inače, kosa Marte Smart :)) i polako čitam zadatak. Prvo pustim da sami razmišljaju o načinima rešenja, razgovaramo zašto je rešenje moguće ili nije. Ukoliko ne ide, ja, kao Marta, dam im malu pomoć, a ako ni tada ne uspemo da rešimo, uzimamo ogledalo da pročitamo rešenje (rešenje se čita uz pomoć ogledala, jer su slova napisana naopačke, čak i za to je potrebno pomučiti se). Iako možda izgleda komplikovano, nije, a ako i malo jeste, vredi kad posle neko sam smisli pitanje ili zagonetku. Ukoliko rešimo više od pola predviđenih zagonetki, pravimo Martine kolače čiji smo recept, takođe, otkrili u knjizi. Znate li možda, da napišete pismo nevidljivim mastilom? Razmislite, potrebno je samo malo mašte i nečeg žutog što se i samo bori protiv nevidljih stvari. Hm,hm?

Molimo srećne dobitnike da nam se jave na redakcijski mejl [email protected] i ostave nam svoje podatke kako bismo se dogovorili oko preuzimanja poklona.