Dobitnice junskih knjiga meseca
U junskom izdanju rubrike “Knjige meseca”, koju objavljujemo svakog prvog petka u mesecu, pitali smo vas: “Koja je, po vašem mišljenju, najuzbudljivija priča iz nekog krimi-romana?” Hvala vam na inspirativnim odgovorima! Evo kojih sedam srećnih čitateljki dobija po jednu knjigu na poklon.
Ksenija
Ju Nesbe je poslednjih godina moj omiljeni pisac jer volim krimi romane a on ih piše na zanimljiv i nepredvidiv način. Tokom čitanja imam utisak da gledam neki dobro osmišljen film koji me drži napetom do samog kraja. Roman Žeđ je ostavio poseban utisak. Bavi se aktuelnom problematikom upoznavanja putem interneta i društvenih mreža i skreće pažnju na opasnosti koje vrebaju prilikom ovih kontakta. Ju Nesbe je sigurno sa velikim žarom pisao ovu knjigu, jer svaka rečenica nalazi svoj smisao u ovom ne tako kratkom romanu i ostavlja žeđ za novim avanturama iskusnog Harija Hulea.
Mici
Mario Puzo – Sicilijanac.“Sicilijanac” je priča o Korleoneovom izgnanstvu na Siciliji i zadatku koji se postavlja pred njega. Kako bi mu bio dozvoljen ponovni ulazak u SAD on mora da pronađe i dovede čoveka po imenu Salvatore Đulijano, “sicilijanskog Robin Huda” koji se godinama bori za prava i bolji položaj sicilijanskog seljaka. Istovremeno priča prati i Đulijanov život, njegovu nemilosrdnu borbu protiv don Mala, opasnog sicilijanskog mafijaša. Odličan roman! Preporučujem svim ljubiteljima dobrog trilera.
VuMi
Vec dugo se sećam jedne naizgled obične i zbunjene devojke iz voza…To je devojka iz istoimenog romana Pole Hokins,koja je napravila sjajnu studiju karaktera uz hičkokovski napete momente.Tri priče se odvijaju paralelno,dok najviše prostora ima Rejčel,žena koja svakog dana putuje vozom do londonskog predgrađa,pokušavajući da oponaša svoju nekadašnju životnu rutinu,opijena tugom,alkoholom i beznađem.Kroz prozor voza stalno vidi idiličan ljubavni par,koji je podseća na sve ono što ona više nije i nema.Međutim,jednog jutra shvata da je pomenuta devojka,koja se srećno smeškala sa balkona,nestala.Rejčel se upliće u priču i tada se polako,misteriozno i napeto odmotava klupko laži,manipulacije i otuđenosti sa naravno neočekivanim krajem. Uf,ne mogu da ne pomenem i fenomenalnu Emili Blant,koja je ‘objasnila’ kako se glumi u roli kojom je Rejčel učinila tako stvarnom,budući da je roman ekranizovan naknadno. Preporuka.
Zora
Davno pročitah jednu knjigu koja je ostavila snažan utisak na mene. Govori o čoveku koji u trenutku zanosa i uživanja u igri izvršava zločin, tačnije, prati njegovo psihičko stanje. Da li je čoveku zapisano u genima da će biti zločinac? Može li se ta kob na neki način izbeći? Kako taj ubilački poriv može da se javi u trenutku dok glavni junak igra ćuljandru – narodnu rumunsku igru? Odgovor na to pitanje može nam dati istorija jedne duševne rastrojenosti Pujna Farangea, potomka stare bojarske porodice, koji ubija Madalinu, ženu koju voli. Tokom vekova bojarski sloj je održavao čistotu plave krvi, ali došlo je vreme za njegovu degeneraciju. Da bi se sprečilo dalje propadanje ovog sloja, spas je nadjena u narodu, u kršnoj mladoj devojci iz siromašne seljačke porodice. Igra je probudila ljubav, ali i uspavanu zlu kob. Boraveći u psihijatrijskoj klinici, glavni junak pokušava da rasvetli zločin i dolazi do zaključka da se on rodio kao zločinac. “I danas verujem da od svih igara koje ja znam, jedino ćuljandra može da dočara zanos igre, kao izraza najuzvišenije predanosti, čak i zanos verskih igara koje završavaju sakaćenjem ili žrtvovanjem ljudi…”, ovim rečima pisac Liviu Rebreanu u svom romanu “Ćuljandra” govori o zanosu koji igra može da dovede čoveka do ludila u kojem on izvršava zločin. Zašto je trebalo da se ovo desi da junak krene u traganje po skrivenim delovima svoje duše, zaključujući da čovek najveće tragedije, kao i najveće radosti doživljava u potpunoj usamljenosti.
Valentina
Nesbeov “Magbet”. Maestralno preoblikovano Šekspirovo remek-delo. Zadržana imena i osnova zapleta, ali savršeno smeštena u sadašnjost, brobu sa narko-organizacijama, korumpiranim policajcima, ali i sopstvenim demonima.
Anastasija
“Žena na prozoru”, od A.Dž. Fin – moćan zaplet, neočekivan rasplet. Priča te uvlači u sebe i toliko zaokuplja da jedva čekaš da pročitaš kraj, jer ne možeš ni da pretpostaviš o čemu je reč, a onda ti se traži još!
Maša
o je priča bestselera “Hemičar”, autorke Stefani Majer. Dopada mi se što je u središtu zapleta moćna a neobična heroina, a što je priča uzbudljiva i puna preokreta, pa od prve do poslednje stranice drži pažnju.
Molimo dobitnice da nam do sledeće srede pošalju svoje podatke na mejl [email protected]!
Autor: M.Š.
Foto: Thinkstock