Dobitnice majskih knjiga meseca

by | maj 12, 2017

U majskom izdanju rubrike “Knjige meseca”, koju objavljujemo svakog prvog petka u mesecu, pitali smo vas: “Koja knjiga vam je promenila život i kako?” Nije bilo lako napraviti izbor, ali morali smo to da učinimo. Evo kojih pet srećnih čitateljki dobija po jednu knjigu na poklon.

Foto: Thinkstock

Billjana

Verovali ili ne – Magareće godine Branka Ćopića. S obzirom da je nisam čitala kao lektiru već mnoooogo kasnije, uspela je da mi okrene pogled na svet za 180 stepeni. Svaka knjiga nam menja percepciju sveta na određeni način ako se dovoljno “unesemo” u nju, ali meni je ova “otvorila” i oči i srce za neke male, naizgled obične sreće, neke minorne, naizgled uobičajene stvari. Podsetila me da budem srećna i kada sunca nema na vidiku jer ono uprkos tome postoji, da dišem duboko i u najdubljoj životnoj provaliji jer sam svakim dahom bliže vrhu, da plačem kada emocije prete da me uguše. Možda zvuči blesavo jer je to, ipak, knjiga za decu, ali mene je oplemenila, usrećila i vraćam joj se svaki put kad dozvolim sebi da zaboravim da je sutra novi dan. A i volim dete koje ona budi u meni.

Katarina

Članak se nastavlja posle reklama

To je definitivno “Zločin i kazna” Dostojevski. Knjiga nas uci tome da covek ispitujuci svoje granice lako moze doci do stanja unutrasnjeg nemira. Neka dela mozda deluju kao laka za pociniti i lako ih je opravdati ali posledice su te koje ostavljaju veciti trag. Najteze je izboriti se sa svojom podsvesti i ona je i najveca kazna coveku. Duhovna patnja je daleko veca kazna od lisenja slobode. Cilj svakako ne opravdava sredstvo. Ovaj roman je nesto najlepse sto sam ikad procitala.

Brenendeliebe

Iz svake knjige se može izvući nešto dobro. Sve zavisi od otvorenosti uma čitalaca a i srca. Međutim postoje knjige koje nas zgrabe već sa prvim pročitanim stranicama i ne puštaju do kraja. Ne puštaju nas ni posle kraja. Sažive se sa nama. ili mi sa njima. One žive zahvaljujući našem ponovnom okretanju njihovih stranica, usvajanjem poruka i ideja koje nude, daljim preporukama a samim tim raste i razvija se naša duša, menja se naša svest i poimanje života. “Čuvar vatre”, Dejana Manojlovića je knjiga posle čijeg čitanja ne želimo i ne možemo više biti isti. Knjiga o borbi, ljudskim vrlinama i slabostima, ljubavi, prijateljstvu, snazi porodice, pravim i lažnim vrednostima, neodustajanju, snovima. Vraća veru u ideale, budi nadu, emocije i osećaj za pravdu, donosi priliv pozitivne energije, reciklira negativna osećanja. Nudi priču koja me je tresnula o zid, priču koja nagoni na osvešćivanje , pokretanje i buđenje jer samo budni možemo biti spremni za promene.. Život nije čekanje, životarenje, inertnost i letargija i ima l lice a ne samo naličje a od nas zaviisi da li ćemo ga proživeti kao kreatori ili kreature. Duboko u sebi trebamo pronaći stub koji će nas održavati na vetrometini života. Bez obzira koliko je neko žrtva surovosti režima i nepovoljnih društvenih okolnosti, taj neko uvek ima moć ukoliko sledi svoje snove, da udahne smisao svom životu i ne izgubi samog sebe. Kroz borbu i neodustajanje mi se samoostvarujemo, zadržavamo svoju individualnost i skidamo povez s očiju. Krize, teškoće i iznenadni udari nisu uvek kraj već mogu biti i novi početak, nadahnuće, iskra koja u nama počinje da bukti i prerasta u vatru, požar…

Članak se nastavlja posle reklama

Maja

Definitivno “Mali princ”, knjiga za sva vremena, budi takve emocije svaki put kad je pročitam i uvek me podseća šta je najvažnije a šta sporedno. Često me odlomci iz knjige koje znam napamet vode kroz život. Delo mi je pomoglo da shvatim i uvek me podseti kad “zaboravim” koliko je naša neka “ruža” bitna koju svi imamo u životu i da se ne treba bazirati na sitnim nesuglasicama između dvoje ljudi već treba stalno ulagati u ljubav i prijateljstvo.

Članak se nastavlja posle reklama

Ivana

Svako novo čitanje Andrića vas menja. Svaka njegova rečenica odiše mislima da je život neuništiv iako je sačinjen od trošne građe i da prolaznost života čovek može i mora pobediti samo stvaranjem dela. Mozda je najviše na mene uticala ona njegova opaska o ženama koja se odnosi na to da čovek tokom svog života sreće razočarane žene koje ne umeju da sakriju svoje ogorčenje u ljude i sumnju u ljubav, pa tako deluju i odbojno. ” Kratkovide žene su privlačnije od onih koje normalno vide “, kaže Andrić pomalo šaljivo i zaključuje da one koje manje vide zadrže u sebi više privlačnosti.

Molimo srećne dobitnike da nam se jave na redakcijski mejl [email protected] i ostave nam svoje podatke kako bismo se dogovorili oko preuzimanja poklona.

 

 

Članak se nastavlja posle reklama