Dobitnici junskih knjiga meseca

U junskom izdanju rubrike “Knjige meseca”, koju objavljujemo svakog prvog petka u mesecu, pitali smo vas: “Koja knjiga vas je, dok ste je čitali na plaži, toliko privukla, da je tokom celog letovanja niste ispuštali iz ruku?” Mada nije bilo jednostavno, jer ste u svojim odgovorima bili inspirativni, morali smo da izaberemo šest dobitnika. Evo kojih šest srećnih čitalaca dobija po jednu knjigu na poklon.

Foto: Thinkstock

Jasna

Ivan Tokin – Molekuli. Zašto? Zbirka priča o svakodnevnim malim stvarima koje nam nekad “promaknu “, a čine život životom. Podseća me na divne crtice iz života koje je beležio Moma Kapor. Vredan naslednik. I još jedna bitna racionalna stvar je što su price kratke /strana i po/, zamislite se nad svakom i misli se odmaraju, a sa romanom u opštoj letnjoj galami teško da možete da postignete takav efekat! Knjiga je idealna za plažu.

Ana

Ne mislim da postoji loša knjiga… Ako uspe da me nasmeje, rastuži, skrati vreme, skrene misli sa svakodnevnih preokupacija, ako iz nje uspem da zapamtim makar jednu rečenicu ili pročitam neku novu činjenicu… uspela je u svojoj misiji… Iz tog razloga ne pravim podelu na “laku” i “tešku” literaturu, te ni na knjige koje se čitaju kod kuće i one koje su za razonodu na plaži… Sve to ide na isto mesto, to jest u istu glavu,zar ne;-)?Ona koju nisam ispuštala iz ruku u jednom divnom morskom mestu je „Svedok istorije Veljka Guberine“.Vitez srpske advokature je ovim svojim delom proslavio čak 60 godina svoje bogate karijere i 90 godina života. Energičan,elokventan,vispren,inteligentan,Guberina je na osnovu beležaka iz svog dnevnika napisao knjigu koja slavi advokaturu kao profesiju zaštitnicu dobra i pravičnosti, suštine koje se sve više odričemo, pokazujući nam da advokat pre svega mora da bude čovek… i to hrabar čovek! Pravnik sam i ovo pravo malo blago me je ostavljalo bez daha od prve do poslednje stranice, ali verujem da bi i ljudima van struke ova knjiga bila jako zanimljiva, ako ništa kao što sam Guberina kaže, naučili bi kako da budu radni i ambiciozni,a da ne smetnu s uma da je opčinjenost da se služi sopstvenom narodu osnova poštene i nepokolebljive borbe, melem za dupu, ali kad treba, kao što je on u sudnici bio, i maca!

Danijela Nikolić

To je knjiga ”Biti kao reka” Paula Koelja koja počinje stihovima Manuela Bandeire: ”Budi kao reka/Noćna tišina/Neka te ne plaši tmina./Dogod na nebu ima zvezda/Ogledaj se u njima./Ako nebom protiču oblaci,/i oni su voda,kao reka,/I u njima ćeš prepoznati/Svoje mirne dubine.” Uživala sam čitajuci je na letovanju prošle godine uz mudre reči svojstvene Koeljovoj književnosti ovoga puta ispisanoj u zbirci koju sačinjava 101 priča. Autor govori o svojim iskustvima neobičnim i čudesnim i uvodi nas u čaroliju koja nastaje kada se srce otvori za čuda koja se događaju u svakodnevnom životu, kada se srce otvori za lepotu i dobrotu i gde su ljubav i istina jedini cilj. Stranica po stranica i deset dana na plaži mi je proletelo za čas odmarajući ponekad oči i gledajući onu nejasnu liniju gde se spajaju more i nebo i upijajući beskrajno plavetnilo uz ovu fantastičnu knjigu.

Mrs.S.

I u toku letnje sezone biram romane koji će mi trenirati moždane vijuge i prikovati me za stolicu uprkos morskim lepotama koje me okružuju.Verujte,ono što me hladilo bolje od omiljenog ledenog Breezer-a i održalo budnom jače od one kafe kakvu samo studenti ispijaju noću,u vreme ispitnog roka, je roman “TI”,Kerolajn Kepnes.Prođe gotovo godina,a ja i dalje svima preporučujem mračnog,ali romatičnog,divljeg i totalno sexy i neodoljivog Džoa koji neće birati sredstva da osvoji (ne)simpatičnu Ginevru,Twitter zavisnicu i samo naizgled “devojku iz komšiluka”. Počinje psihotična i opsesivna igra mačke i miša,koja otkriva mračnu stranu uma jednog psihopate, neodoljivog u svom otrovnom humoru i spremnosti da preuzme kontrolu nad Ginevrinim životom…po svaku cenu.Bićete svesni svih loših strana ova 2 karaktera,ali vas roman tera da se zaljubite u svaki od njih, nalazeći opravdanje ,čak i potpuno razumevanje za postupke koje ne biste opravdali ni u najsloženijoj introspekciji,nikad u životu. Opsesivna ljubav i izloženost društvenim mrežama,u kombinaciji sa slobodnim,erotičnim dijalozima i postupcima,koje ćete moći samo da naslutite ako proniknete u um šarmantnog psihopate,kog ćete,ruku na srce,zavoleti, “oduvaće” vas i reći ćete,kao i ja-ovo je nešto najbolje iz tog žanra što sam ikad pročitala(zamislite miks Mizeri S.Kinga i fragmente 50 nijansi u još boljem, vrcavijem, zagonetnijem ruhu). Ovo je roman o ljudskim odnosima,kroz tamu,duhovitost,erotiku,humor.Kompleksno,vispreno,genijalno! Zapitaćete se i ko ste vi,u stvari i uvideti koliko je tanka granica između dobra i zla,romantika i ubice, ljubavi i pohote,slobode i zamke.Ne znam šta to sve govori o meni,ali sam se ludački zabavila i provozala kroz 10001. različitu emociju.Da mogu, ovog momenta bih,kao i prošlog leta,nakon poslednje stranice, uskočila odmah u more,na hlađenje!!!!

Honey D.

Praktikujem, pre nego što odem na letovanje, da se dobro raspitam ili pročitam, pogledam, nešto u vezi sa destinacijom koju posećujem (tako sam prošle godine gledala film-mjuzikl Mamma Mia i uz zvuke kultnih hitova grupe ABBA uživala u raskoši Skopelosa). Pošto kažu da su najlepše stranice života ispisane u vidu pečata u pasošu, vraćam misli na leto 2014 .i sećam se knjige koja me je duboko pomerila. U pitanju je Mandolina kapetana Korelija (odabrana jer se radnja odvija na Kefaloniji,mom letnjem izboru,a smatrala sam da je bolje da čitam takvo štivo,od raznih shopping-holičarki i motivacionih traktata). Zašto baš ova knjiga?Hm,možda mandolina kapetana Korelija može odsvirati svoju deonicu solo, bez pratnje, u vidu mog komentara… U ratnim okolnostima, ljubav koja je ukradena Koreliju i Pelagiji je dirljiva. Kroz pomešana osećanja smeha i besa, mogla sam da oslušnem virtuozne prste po žicama mandoline, a operske arije bile su jače od topovskih udara. Raskosne kulise Argostolija i dramaturgija vredna prave grčke tragedije, sa merom britanskog humora, dodatno su me zbližili sa mestom čiji sam svaki kutak želela da pomirišem i istražim. Priča je višeslojna i u osnovi svega je ljubav. Međutim, nije ni ona sentimentalna niti romantična bajka, ali poručuje da, ukoliko nismo zaljubljeni, nema svrhe živeti. Ovo je jedna od knjiga koja more Kefalonije čini još plavljim, a nemirne talase još više uzburkava.

Zora

Da život nikad nije onakav kakav želimo, saznala sam čitajući “Muzej nevinosti” Orhana Pamuka jednog leta dok sam na plaži željno iščekivala zalazak sunca. Volim zalaske sunca. Osećam tada neku čudnu zanesenost dok se preda mnom smenjuju te čudne boje. Inače, ne volim da čitam dok sam na moru. Čitanje zahteva maksimalnu posvećenost, a ja volim da uživam u lepoti morskog prostranstva. Tada postajem druga osoba. Oduvek sam bila ljubomorna na one koji imaju tu sreću da žive na moru. No, da se vratim knjizi koja je uspela da me odvoji od tog plavetnila. Da li je to zbog raznolikog sveta, njihovih opsesija, emotivne zavisnosti, skupljanja stvari i uspomena ili zbog samog traganja za onim što se zove ljubav. Možda zbog lepote Bosfora ili tajanstvenog sveta koji treba razumeti i postovati. Neobična priča o opsesivnom sakupljanju predmeta koji izazivaju stid i koji se, ako se izlože u muzeju, odmah pretvaraju u stvari kojima se treba ponositi.