Narodno pozorište poklanja karte za predstavu „Knjiga druga“

Narodno pozorište iz Beograda poklanja dva puta po dve karte za predstavu „Knjiga druga“ najbržim čitaocima koji se jave na mejl [email protected] i ostave svoje podatke (ime, prezime, mesto stanovanja) a u subject mejla napišu KNJIGA DRUGA. Predstava se igra u nedelju, 19. aprila u 20,30 časova na sceni Raša Plaović.

foto:PR

Jedan od razloga što je Branislav Nušić u šezdeset i prvoj godini života još jedanput odlučio da prihvati „nezahvalnu i glavoboljnu“ dužnost upravnika pozorišta, ovaj put sarajevskog, i da u poodmaklim godinama „napusti svoj voljeni Beograd, u kome je rođen“ – po mišljenju Borivoja Jevtića – bio je moralni udarac koji mu je 1924. godine zadala Srpska kraljevska akademija nauka i umetnosti ne uvrstivši ga čak ni među kandidate za izbor u svoje članstvo. „Široj javnosti“, tvrdi Siniša Paunović, „nije bila poznata pojedinost da on formalno nije bio ni predložen. Međutim, na velikog komediografa baš ta činjenica je ostavila, izgleda, najteži utisak. S druge strane“, primećuje Paunović, „ona je (to se danas pouzdano vidi) delovala i pozitivno. Videći da nije čak ni kandidovan, a obavešten dobro od svojih prijatelja šta mu je u stvari zamerano u Akademiji (…), on je počeo sve ozbiljnije da gleda na svoj književni rad. Nije više tražio samo komične situacije, nije se trudio da zasmeje, nego i da ošine, da uđe u problem.“ Kad ovo kaže, Paunović očigledno ima u vidu poslednju deceniju Nušićevog života i rada, od povratka iz Sarajeva (1928) pa do smrti (1938), deceniju u kojoj su nastale komedije: Gospođa ministarka, Mister Dolar, Ožalošćena porodica, Dr i Pokojnik. Prema tome i on, kao i većina kritičara i teatrologa, potpuno previđa sarajevski period (od februara 1925. do aprila 1928), iako je u njemu – prema hronološkom spisku Nušićevih dramskih dela, koji je sam napravio – nastalo sedam tekstova namenjenih pozorištu: 1926. godine četiri „male scene“: Muva, Dugme, Kirija i Miš, a 1927. drama Knjiga druga, „dramska bajka“ Večnost i komedija Opasna igra. Ali, treba reći da se tri međusobno korespondentna dramska teksta iz 1927. godine – od kojih je samo Knjiga druga, u režiji autora, izvedena na sarajevskoj sceni – i po fakturi i po tematici izdvajaju iz Nušićevog dramskog opusa, i da su ih, verovatno, baš zato kritike i teatrologija, po pravilu previđale. A piščevo napuštanje sopstvene poetike nije bilo slučajno, već je, po svoj prilici, deo njegovog odgovora na konstataciju „besmrtnika“ da on nije „akademska figura“. Naime, u pismu kćeri (Giti Nušić-Predić) povodom neizbora u Akademiju, Nušić ovako objašnjava svoju „akademsku propast: „Moja tragedija leži najvećim delom u tome što sam ja humoristički pisac. Humoristički pisci sviju naroda plaćali su uvek slast svojih uspeha gorčinom potcenjivanja.“ (…) Dakle, neizbor u Akademiju toliko ga je potresao da on u pismu kćeri govori o svojoj tragediji koja je „najvećim delom“ prouzrokovana time što piše komedije, odnosno što ljudi lako „podležu predrasudi da je duhovitost sinonim neozbiljnosti“. (…)
Međutim, stvaralačka invencija ga ni u poodmaklim godinama nije napuštala. „U času kad pišem jednu priču“, poverava se on kćeri u pomenutom pismu, „po pet ili šest drugih motiva navaljuju na mene, a u času kad pišem jednu komediju, po pet i šest gotovih, u zamisli potpuno razrađenih sižea tiskaju se oko mene, žure se i gone me da ih prihvatim“. Nije li, prema tome, logično pretpostaviti da je u Sarajevu, opsednut i dalje mišlju da u našoj sredini kao humorista ne može ništa dobro očekivati, rešenje svesno potražio u drugačijoj književnoj orijentaciji koja neodoljivo podseća na tzv. magični realizam. (…)

Rediteljka Anđelka Nikolić
Dramaturg Slobodan Obradović
Scenograf Vesna Popović
Kostimograf Olga Mrđenović
Kompozitor Draško Adžić
Scenski govor Dijana Marojević Diklić
Scenski pokret Bojana Mišić
Dizajn zvuka Vladimir Petričević
Korepetitor Stefan Zekić, saradnik Opere
Snimljena muzika:
Dušica Mladenović, violina
Boris Brezovac, viola
Aleksandar Latković, violončelo
Dobrivoje Milijanović, snimatelj

Premijerna podela:
Rajna Maretić-Dolska, prvakinja dramska Nela Mihailović
Ida Podgradska, dramska subreta Zlatija Ivanović
Mira, početnica i učenica Rajnina Marija Bergam
Ivan Ivanović Dušan Matejić
Ljubavnik Srđan Karanović
Gospodin Teodor Gojko Baletić
Dramski pisac Bojan Krivokapić
Urednik „Komedije“ Andreja Maričić
Kritičarka revije „Novi xorizont“ Danijela Ugrenović
Kritičar žurnala „Jutro“ Predrag Miletić
Harmonikaš Dušan Stojanović