Pozorište Boško Buha poklanja karte za predstavu „Gospođa ministarka“

Pozorište Boško Buha poklanja dva puta po dve karte za najbrže čitaoce koji pošalju mejl na [email protected] i napišu svoje podatke (ime, prezime, mesto stanovanja) a u subject mejla napišu GOSPOĐA MINISTARKA. Predstava se igra 29. marta sa početkom u 19,30 časova. Napominjemo da će se predstava igrati u UK Vuk Karadžić jer se pozorište renovira.

foto: PR

“Gospođa ministarka” – mišljena kao arhetip, komična maska, stanje svesti, deformacija koja nema pol ( i muško je i žensko svojstvo), travestija. Prerušavanje je svojstvo plemenite pozorišneigre koja stvara smisao i traga za istinama o čoveku, životu, društvu. Ali igre prerušavanja odlika su i političkog života, deo svakodnevne matrice stvaranja poželjnih “imidža” na tržištu borbe za vlast i moć. Prerušavaju se i ljudi i ideje. Opštatravestija. Žanr svakodnevnice. Vlastohleplje ukida i razum, Nekada su u pozorište sve uloge igrali muškarci jer je društveno neprihvatljivo bilo da žene glume. Ta pozorišna praksa danas je ogledalo za nove puritance i malograđane kojima je neprihvatljivo štošta, možda i da muškarci glume žene i žene muškarce. Ram za predstavu je pesma Jovana Jovanovića Zmaja “Srpska politika” : “Gde je srpska politika? Je l’kuvana il’ je presna? Je l’ skromna il’ je besna? Je l’ žedna il’je glada? Ili igra ili svira? Il’ se malo restaurira? Il’ izdiše il’ se rađa? Il’ joj kakva baba vrača? Ili puzi ili sedi? Il’ se smeje il’ se jedi? Je l’ u dvoru bogatome ? il’ u gnezdu vraninome? Ima l’ cuclu ili zvečku? Il’ je gdegod u zapećku? Je l’ u službi il’ u miru? Il’ u kakvom manastiru?”Vreme u kojem živim pozvalo me je da ga mislim kroz Nušića, kroz njegovo ljuto duhovito komediografsko pero. Njegovi likovi nisu bezazleni, i kad im se smejem, ja ih se i plašim. Odavno su se razmileli svuda oko mene, skrojili društvo po sopstvenoj meri, pa se oni danas nama smeju.
Ministarku je Nušić pisao tridesetih godina prošlog veka, u okolnostima razvoja kapitalizma i građanskog klasnog društva između dva rata, a znamo šta su tridesete godine iznedrile – i fašizam i nacionalizam i totalitarizam. Ostajući u vizuelnom okviru tridesetih, želela sam da podvučem kontinuitet društvenih deformacija, mentalitetskih zauma. Volela bih da Nušić nije moj savremenik, da je po njegovom svetu pala kosmička prašina, ali anas njegova aktuelnost boli i na nivou rečenice i situacije, i društvene dijagnoze.
Tatjana Mandić Rigonat

scenski prostor Tanja Mandić Rigonat, Branko Cvijić
kostimograf Ivana Vasić, Ivana Šešlija – Studio KONSTRUKT
kompozitor Draško Adžić
scenski pokret Anđelija Todorović
scenki govor Ljiljana Mrkić Popović
dizajn svetla Srđan Cvetković
organizator Tanja Perović
asistent kostimografa Zorana Mia Radović
asistent organizatora Mina Korać
inspicijent Željko Jaćić
sufler Miljan Miljanović

Dobitnici karata mejlom će biti oavešteni o načinu preuzimanja