Proglasili smo dobitnice knjiga meseca

U januarskom izdanju rubrike “Knjige meseca”, koju objavljujemo svakog prvog petka u mesecu, pitali smo vas: “Kog pisca biste odabrali da napiše vašu biografiju i zašto?” Bili ste zaista maštoviti, ali i vrlo iskreni, i bilo je teško izabrati samo pet najkreativnijih odgovara. Ali, morali smo da napravimo izbor i evo kojih pet srećnih čitalaca dobija po jednu knjigu na poklon.

Foto: Guliver/Getty Images

Sonjičak

Jedan naš veliki pisac je rekao da stvari imaju onakav izgled kakav im “dadne naša duša”. Ja,kao žena svakodnevice i žena koja zvoca,pati,smeje se,nazdravlja,analizira, preteruje, drami,odabrala bih nikog drugog do Daniele Bakić (naše i svevremenske Dude Alapače). Duda jer je emocija suština. Već zamišljam kakvi bi to susreti bili, dok gore upaljene sveće, dok prosipam vrelu kafu,sva šeprtljasta i usplahirena i dok se oseća miris medenjaka iz rerne,jer želim da isprobam nove modle za kolače. Bilo bi tu za Dudu svega,što bi ona majstorski,životno,emotivno i šmekerski pretočila u pisanu reč. Od dana kada sam mislila da iz vrtloga tuge neću izaći nikad,kada sam molila za samo još jedan sat sa osobom koju više neću nikad videti, kada se u meni svaki deo raspršio na 100000 komadića od stakla, do situacija kada su me zamalo isterali iz pozorišta zbog preglasnog smeha i kada mi je neposredno pred najvažniji poslovni sastanak otpala štikla(ovo zahteva posebno izlaganje). Odabrala bih Dudu jer bi mogla da me razume, jer i sama zna. Jer nepogrešivo, sve naše mane i slabosti pretvori u nadu i vrlinu, da im tračak beskonačnosti i urami ih jednim velikim osmehom. Jer je sjajna žena sa iskustvom. Volela bih da joj ispričam svoje. “IMAM BORE DA TO I DOKAŽEM”. <3

Ksenija

Znao je da piše o sebi, a nije mu bilo stalo ni do prošlosti ni do porekla jer uvek je „bio sam sebi predak“. Znao je da piše o povratnicima iz rata, Odisejima koji se vraćaju na svoju Itaku. Znao je da piše o Pricipu, koji je u imenu i prezimenu objedinio arhangela i inat. Znao je da piše o Šantiću, „ostarelom begu koji nikada nije prodao svoju kuću“. Znao je da piše o Svetom Savi i to u vreme kada je malo ko o tom svetitelju razmišljao, a kamoli pisao. Bio je tipičan smetenjak svog stoleća. Bio je lakomislen, kao što samo priliči pesniku i čvorku. Na hleb nasušni i zaradu nije mislio. Pisao je o Mikelanđelu i nije dovršio to svoje pisanije jer morao je da se odseli na neki drugi svet. Jer… Smrti nema… postoje samo seobe. Zašto onda ne bi znao da piše i o meni? I ja sam pomalo sumatraista. I ja u srcu čuvam sličice raznih nebesa kao Egon Čarnojević. I moje su pretke othranile matere valjušcima od crnog brašna. I ja sam potomak nekome čudnih prečana i dete ravnice. I „nastavljam sudbu, već i kod nas prošlu, bolesnu neku mladost, bez prestanka; tek rođenjem došlu, sa rasutim lišćem, što, sa groba Branka, na moj život pada.“ Možda bi se moja biografija jedino i mogla zapisati takvom rečenicom, nemirnom, a setnom, sa neizbrojivo mnogo zareza?! Zato biram Miloša Crnjanskog…

Dunja

Kad bi… da pustim mašti na volju, da zamislim da sam neko ko može da inspiriše, da nadahne pisce da o meni pišu… na braću Grim bi pao izbor. Šta ima lepše od bajke, od srećnog kraja, od onog „i živeli su srećno do kraja života”. Eto, ja bih želela da budem jedna nova verzija Pepeljuge, ja bih želela princa, staklene cipelice, predivnu balsku haljinu, prijatelje verne do kraja… pa makar malo i po trnju hodala.

Ana Ma

Znate za onu priču: Kada biste u rukama imali knjigu toka svog života, da li biste okrenuli poslednju stranicu i videli kako će se on završiti? Ja definitivno ne bih, jer je u neizvesnosti i draž života. On je konstantno očekivanje, iščekivanje, čekanje i jedvačekanje. Nema smisla da znaš šta će ti se desiti, već treba da uživaš u ovom trenutku, sada, i ne misliš o onome što je bilo i što će biti. Na neki način, život je potraga i misterija i zato bih za pisca svoje biografije odabrala Agatu Kristi jer u njenim knjigama nikada ne znaš šta te očekuje, taman pomisliš da si na tragu rešenja, a onda vidiš da nisi. Baš kao i u životu. Ne ide sve uvek kako treba, ali na kraju se sve reši. Zato ne treba gubiti nadu, svi zaslužuju svoj happy end!

Anita

Pisanje svoje biografije poverila bih Dostojevskom. Zamišljam kako ledenu januarsku noć, bele ruske zime, provodi zgrčen nad svojim masivnim radnim stolom i dok treperi skoro zgasla sveća, grozničavo piše svojim perom. “Vidim” kako se mršti nad nekim detaljima, opisujući moju pojavu krajnje realistično, a onda ubacuje dašak modernizma, da zagolica maštu čitalaca. Onda nastavlja da radi psihološki profil tako predano, tako profesionalno ga obrađujući,kao da to čini sam Frojd, koji ga je i sam smatrao “začetnikom psihološke teorije i analize”. Zato što mislim da bi perfektno napisao suštinu i događaje moga dosadašnjeg života, istovremeno prikazujući svu tananost moga bića, a stvarajući od svakog doživljaja fantastičan zaplet, Dostojevski je moj izbor. On, čiji je život oslikavao roman i koji je nakon epileptičnog napada doživljavao nadahnuće ispisujući redove vanvremenskog trajanja, bio bi definitivno moj biograf. Samo da sam imala tu čast…

Molimo srećne dobitnice da nam se jave na redakcijski mejl [email protected] i ostave nam svoje podatke kako bismo se dogovorili oko preuzimanja poklona.