U potrazi za inspiracijom: L&Z u poseti Narodnom muzeju

Redakcija magazina Lepota i zdravlje posetila je jednu od najznačajnije ustanove kulture u Srbiji – novootvoreni Narodni muzej u Beogradu. U delima neprocenjive vrednosti i lepote potražili smo sponu sa sadašnjim vremenom i inspiraciju za naš svakodnevni kreativni rad.

Zbog ogromnog hronološkog opsega od dalekog paleolita pa sve do umetnosti 20. veka nije moguće obići muzej u jednom danu i zato smo, ovom prilikom, izabrali da zavirimo u dela „Zbirke srpskog slikarstva 18. i 19. veka“ (I sprat) i „Zbirke jugoslovenskog slikarstva 20. veka (II sprat).

Na samom početku L&Z ture, naša domaćica, kustoskinja Lidija Ham, povela nas je kroz prošlo vreme i podsetila na najznačajnija dela koja su, u svojim počecima, bila inspirisana religioznim i istorijskim motivima. Zatim smo zastali kod fascinantantnog autoportreta Katarine Ivanović, koja ne samo da je bila prva srpska akademska slikarka, već je bila i prva počasna članica Srpskog učenog društva, kasnije SANU. Njeni radovi ostali su upamćeni po majstorstvu lazurnog slikarstva, koje kožu lica i ten odslikava tako besprekorno da ostavlja utisak da je portret živ. Katarina je za života veći deo svojih slika poklonila Narodnom muzeju u Beogradu i testamentom obezbedila sredstva za njihovo održavanje.

Imali smo prilike da vidimo i čuvenu „Devojku u plavom“. Da može da priča, ovo remek-delo danas bi ispričalo tužnu priču iz života Đure Jakšića koji je bio zaljubljen u Milu. Njihova ljubav ostavila je i slikarski i lirski trag u istoriji, te zahvaljujuć njoj nastala i čuvena Đurina pesma „Mila“.

„Devojka u plavom“

Kako smo odmicali od početne tačke tako su se nizala brilijantna dela i velike priče. Skulptura Đorđa Stanojevića – prvi ženski akt i tužna ljubavna priča po kojoj je skulptura dobila simboličan naziv „Napuštena“, veliki portret supruge čuvenog slikara srpskog realizma Pavla Paje Jovanovića, zatim, u to vreme netipična koloritna dela Pavla Simića, koji je bio neprevaziđen kada je igra boja u pitanju i mnoga druga.

Većinu umetnika i stvaralaca u to vreme društvo nije prihvatalo i podržavalo, osobito kada je o ženama reč. Nadežda Petrović, slikarka i ratna bolničarka, iako je na Jesenjem salonu u Parizu izlagala sa Matisom, Bonarom, Kandinskim, svojim slikarskim izrazom iritirala je domaću javnost… Katarina Ivanović, prva srpska slikarka interesovala se za istorijsko slikarstvo. Njena čuvena slika “Osvajanje Beograda” bila je osporena od strane ondašnje likovne kritike. Sličnu sudbinu su imala dela Milene Pavlović Barili pred čijim autoportretom smo zastali.

Sticanjem navike da posećujemo muzeje i izložbe i da u tom duhu vaspitamo nove generacije, imamo priliku da iskažemo poštovanje prema ovim herojima umetnosti. A redakcija Lepote&Zdravlja uskoro sprema novu tematsku posetu Narodnom muzeju na koju ćemo pozvati i vas.