Povodom LZ jubileja: Zanimljive izjave poznatih o braku i porodici

Priredila: Brankica Treskavica

Povodom 150. broja „Lepote i zdravlja“, koji će se na kioscima naći u subotu, 20. jula, pripremili smo vam brojna iznenađenja. Između ostalog, uradili smo i malu retrospektivu, te prelistali čak svih 149 prethodnih izdanja i izvukli najbolje i najzanimljivije tekstove. Pogledajte šta su nam poznate ličnosti otkrile o ljubavi, braku i svojoj porodici u prethodnih nekoliko godina.

SNEŽANA DAKIĆ, februar 2006.

U početku sam, ne znam zašto, bila uverena da ću roditi sina, ali sada sa sigurnošću znam da će biti devojčica. Kad sam malo razmislila laknulo mi je, jer imam utisak da je majci lakše da vasptiava žensko dete. Devojčice su marljivije, poslušnije, manje nestašne i više se ugledaju na majku. Verujem da u tom pogledu neću „omanuti“, iako su deca nepredvidiva.

JELENA JAKOVLJEVIĆ, mart 2006.

Iako kod Arapa nije uobičajeno da mladić i devojka žive zajedno, Said i ja nismo oklevali da to učinimo. Zajednički život smo započeli posle samo dve nedelje zabavljanja. On je toliko snažna ličnost, da ljudi prema njegmu gaje neko čudno strahopoštovanje. Sigurna sam da se niko ne bi ni usudio da ga pita bilo šta, što je vezano za njegov privatan život.

MARIJA KARAN, jun 2006.

Tačno je da sam pre godinu i po dana rekla da mladić, da bi me zaintrigirao „mora da zna bar jedan Šekspirov sonet, da je neposredan i da misli brže od mene“. Ova definicija mi i sada jako lepo zvuči, ali teško je naći nekoga ko ispunjava sva tri uslova. Ako je ova rečenica podstakla bar jednog muškarca da kupi knjigu Šekspirovih soneta i nauči makar neki – učinio je dobro delo za sebe.

IVANA KUKRIĆ, septembar 2006.

Amerikanke, bar one koje sam upoznala, drugačije razmišljaju nego naše žene. Čini mi se da svaki svoj brak posmatraju kao posao. Mi nismo vaspitavane po principu „jednog dana ćeš se udati i uzeti polovinu muževljeve imovine“. Kod nas postoji ružan izraz sponzoruša, za koji mi nije jasno ni šta, zapravo, znači. Amerikanka će smatrati da je sasvim normalno da se tri puta uda, računajući „tri puta po pola, to je vrlo pristojan kapital“.

MILAN STANKOVIĆ, septembar 2007.

Lepo je biti singl zato što:
* Ne moraš da pamtiš bezbroj važnih datuma, jer ti niko neće zameriti što ih se nisi setio.
* Možeš da budeš zaljubljen u sebe. Kad si u vezi, a zaljubljen si u sebe, prinuđen si da slušaš optužbe da si „narcis“. Bezbroj puta sam bio u takvoj situaciji.

BRANISLAV LEČIĆ, april 2009.

Ako bih birao između toga da budem superinteligentan, racionalan i pesimista ili nevin, naivan i optimista, odabrao bih drugu opciju. Ljubav mora da bude benasta, pomalo i glupa, uvek je slepa, spremna da učini sve… Više ne umem da volim, a da ne želim totalnu zajednicu. Kad sam sto posto u ljubavi, odmah hoću i brak, i decu.

Dr MiODRAG COLIĆ, maj 2009.

Kada sam, privatno, posmatrao žene nikad nisam razmišljao – dopadala bi mi se kad bih na njoj promenio ovo ili ono. Ako bih, već, bio u kontaktu bilo koje vrste, više bi mi se dopadala prirodnost, pa makar i ne bila vizuelno savršena. Znam da ove reči, kad ih izgovori plastični hirurg, zvuče jeretički, ali kako bih mogao da kažem da je lepo videti lice koje je „mumificirano“ ili ima veštačku strukturu?

IGOR MAROJEVIĆ, oktobar 2009.

Flert može da bude vrlo kreativan. Otprilike znam kako izgledam i u tom smislu ne mogu da se mnogo iznenadim, mada me interesuje reakcija mlađih devojaka, jer neke od njih odmah postavljaju barijeru prema starijim likovima, dok mnoge baš žele da budu u njihovom društvu. Flertujem s različitim motivima, a možda najređe sa iskrenom željom da usledi još nešto.

ANDRIJA MILOŠEVIĆ, novembar 2009.

Pitanje je koliko porodice trepe zbog toga što i žene i muškarci rade. Mislim da prevashodni cilj svakog čoveka treba da bude srećna porodica, a žene da rodi decu i bude stub svoje familije. Sumnjam da bih mogao da se uskladim sa devojkom koja bi „ganjala“ karijeru.

VALENTINA OBRADOVIĆ, mart 2010.

Pamtim treperenje našeg velikog televizora u detinjstvu i dedu sa kojim sam „do u beskonačnost“ gledala crno-bele filmove. Prvo je on meni čitao titlove, a ja sam otvorenih usta i očiju “pila” taj život “u kutiji”. Kasnije sam ja bila ta koja je čitala titlove “na glas” da razume i mlađa sestra Tanja, koja je vremenom postajala “punopravni treći član tog našeg malog bioskopa”.

IVANA STANKOVIĆ, oktobar 2010.

Mlađi muškarci ne samo da su mi fizički privlačni, već se s njima mnogo bolje slažem. Kad sam bila u osmom razredu osnovne škole, sve moje drugarice su gledale starije mladiće, a meni se svideo dečko iz šestog. Imala sam samo jednog mladića koji je od mene bio stariji i to – godinu dana.

MASIMO SAVIĆ, januar 2011.

Užasavam se samo prolaska vremena i prestanka življenja. To me izuzetno nervira. Inače, jako sam zadovoljan i svojom porodicom, i životom uopšte. Imam veliku sreću što sa svojom ženom živim mladalački. Osećamo se kao da imamo dvadeset i neku godinu, a tako se i odnosimo jedno prema drugom. Nas dvoje nemamo tajne, a na momente mislimo da je naša ćerka ozbiljnija od nas.

NEVENA JANKOVIĆ RADAKOVIĆ, januar 2011.

Nekada je to bilo normalno, a danas je jako neobično imati više od dvoje, troje dece. Kada kažem da ih imam desetoro, svi misle da se šalim. Ne veruju mi ni kada drugi put potvrdim, već očekuju da priznam da sam ispričala anegdotu. Navikla sam na začuđen izraz njihovih lica kada shvate da sam iskrena, a meni je smešno, jer unapred znam reakciju.

ANA ŠTAJDOHAR, februar 2011.

Nikola je prvo postao moj najbolji drug, a onda sam shvatila da ne mogu da živim bez njega. Mislim da me kraj sebe zadržava najviše time što mi na suptilan način ne dozvoljava da budem glavna.

Autor: Life Content
Foto: Life Content