Da li postoje dve osobe sa identičnim DNK?

Čak i ako nemate brata ili sestu bliznakinju, u teoriji odgovor je – da. Ali, u stvarnosti je ova mogućnost izuzetno mala, praktično je jednaka nuli.
Molekul DNK, smešten u središtu naših ćelija, sastoji se od tri milijarde parova baza. Svaki od tih parova izgrađen je od po dve baze od četiri postojeće. Uvek se spajaju adenin i guanin, a citozin i timin. Onda je verovatnoća da će se naći dva ista niza DNK jedan prema četiri na stepen od šest milijardi.

Ovaj broj je toliko mali i blizu nule, da naš mozak to ne može ni da zamisli, piše „Zabavnik“. Ipak, ovakva računica ne uzima u obzir činjenicu da je kod svih nas DNK gotovo sasvim ista – celih 99,9 odsto. Razlika se, dakle, nalazi u preostalih 0,1 odsto. To nije više od šest miliona baza, pa je stvarna verovatnoća da će se naći dva iste DNK jedan prema četiri na šest miliona. A to je i dalje broj koji je praktično jednak nuli.
Osim toga, trebalo bi znati da čak ni kod jedne iste osobe sve ćelije ne sadrže potpuno istu DNK. Razlike mogu da nastanu usled tačkastih mutacija. Zato ni DNK blizanaca nisu savršeno iste.