Dan borbe protiv ODLAGANJE OBAVEZA

U svetu se danas obeležava Dan borbe protiv bolesti odlaganja (prokrastinacije), oblika patološkog ponašanja za koji je karakteristično odlaganje i odugovlačenje vlastitih obaveza bez nekog posebnog objektivnog opravdanja.

Stalno odlaganje neke aktivnosti, koje je ponekad nesnosno za samu osobu kao i njenu okolinu, psiholozi vide kao mehanizam pomoću kojeg se ljudi bore protiv anksioznosti vezane za otpočinjanje ili završavanje posla.

– Prokrastinacija može da predstavlja imunu odbranu od društva i teškog okruženja, sredstvo kojim se ljudi brane od napada savremenog sveta – objašnjava Marjan Tošić, psihološki savetnik iz Udruženja psiholoških savetnika Srbije.

– Ali i rezultat vrlo bazičnog manevra izbegavanja bilo kakve neprijatnosti ili manjka energije za komunikaciju sa svetom, kao i izbegavanje poražavajuće činjenice da nam završavanje neke obaveze ili posla neće doneti dugo nesvesno očekivano zadovoljstvo – kaže on.

Odlaganje može da dovede do stresa, osećaja krivice, gubitka lične produktivnosti, stvaranja krize i pojave negodovanja od strane drugih zbog neispunjavanja odgovornosti i obaveza.

Dok je u određenoj meri sasvim uobičajena, prokrastinacija postaje problem ako ugrožava normalno funkcionisanje individue.

Hronična prokrastinacija može čak biti znak psihičkog ili fiziološkog poremećaja.

– Pravo poreklo, smisao i razumevanje stalnog odlaganja i odugovlačenja osobe može se otkriti jedino procesom ličnog psihološkog rada na sebi, kakav je savetovanje ili psihoterapija. Bez tog neposrednog uvida možemo samo nagađati zašto neki ljudi imaju ovaj problem, i biti bliže ili dalje od pravog odgovora – objašnjava Tošić.

Izvor: Blic