Dobre i loše strane makrobiotike

Makrobiotika podrazumeva korišćenje tradicionalnih namirnica u ishrani, kao što su integralne žitarice, mahunarke, lokalno gajeno povrće i voće, kao i umerene količine bele ribe.

Kao i vegetarijanski način ishrane, tako i makrobiotički izaziva niz rasprava o uticaju na zdravlje ljudi, a ono po čemu se makrobiotika razlikuje od vegetarijanstva jeste to što je inspirisana istočnjačkim učenjima i ne ulazi u problem uzgoja životinja.

Makrobiotika podrazumeva korišćenje tradicionalnih namirnica u ishrani, kao što su integralne žitarice, mahunarke, lokalno gajeno povrće i voće, kao i umerene količine bele ribe.

Zabranjeno je korišćenje belog šećera, za koji se danas pouzdano zna da nije zdrav, a makrobiotika, umesto njega, predlaže upotrebu tradicionalnih zaslađivača kao što su ječmeni i pirinčani slad, piše „Blic“.

„Makrobiotika ne podrazumeva samo korišćenje namirnica koje su tradicionalne. Da bi sve bilo po makrobiotičkim pravilima, ta hrana treba i da se priprema na tradicionalan način: pripremanje na vatri, mlevenje, držanje hrane, sve mora da bude na tradicionalan način“, kaže za „Blic“ nutricionista, Branka Mirković.

Kako ne koriste meso, makrobiotičari ne unose dovoljno proteina iz mesa u organizam i time nemaju uravnoteženu ishranu, što je glavna tema niza rasprava o tome da li je ovaj način ishrane dobar ili ne.

„Nikada ne ulazim u duhovne razloge, ali postoji dosta ljudi koji imaju problema s varenjem mesa, pa je njima zaista preporučljiva makrobiotička hrana iz zdravstvenih razloga. Da ponovim, treba razlikovati makrobiotiku od vegetarijanstva jer vegetarijanci nemaju pravila o pripremi hrane“, napominje Branka Mirković i dodaje da ovaj način ishrane ne preporučuje mladima.

„Nedostatak proteina, koji je gradivna materija za ćeliju, nemoguće je nadoknaditi bez unošenja mesa. Deci u razvoju svakako ne savetujem ovaj način ishrane, tačnije devojkama do 18. godine i mladićima do 28. jer do tada traje njihov razvoj.“