Gojaznost – globalna epidemija

Najnovija studija pokazuje da na povećan rizik od srčanog i moždanog udara utiču povišen holesterol, pritisak, indeks telesne mase, a ne razmeštaj masnog tkiva, kako se ranije verovalo.
Međunarodna studija obavljena na 220.000 ljudi, čiji su rezultati objavljeni u medicinskom časopisu Lanset, pobija dosadašnje mišljenje da su riziku od srčanog udara i šloga više izložene gojazne osobe građene kao jabuka, nego one kruškastog tela, objavljeno je u Londonu.

Zaključak ove studije je da na povećan rizik od srčanog i moždanog udara ukazuju povišen holesterol, pritisak, istorija šećerne bolesti u porodici i indeks telesne mase 30 ili veći, dok razmeštaj masnog tkiva (pretežno na grudima i stomaku, ili pretežno na bokovima i nogama) nije bitan, izveštava Rojters.
Gotovo 200 stručnjaka iz 17 zemalja je u ovom istraživanju koristilo mere kao što su težina, obim kukova i struka i podatke o krvnom pritisku, holesterolu i drugim pokazateljima zdravlja.
Od 220.000 ispitanika tokom desetogodišnjeg praćenja njih oko 14.000 doživelo je infarkt ili šlog. Pri tom se, prema rečima jednog od istraživača, Džona Deneša, s Univerziteta u Kembridžu, pokazalo da su u suštini svi tipovi gojaznosti podjednako loši.
Gojaznost je poslednjih godina postala globalna epidemija.
Procenjuje se da je u svetu gojazno više od pola milijarde ljudi, zapravo jedna od deset odraslih osoba, što je dvostruko više nego 1980. godine.
Kardiovaskularne bolesti, koje mogu da dovedu do infarkta, šloga i drugih fatalnih ishoda, najveći su uzročnik smrti u svetu. Od njih, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, godišnje umre 17,1 milion ljudi.