Greška na hromozomu uzrok mesečarenja

Problem nevoljnog hodanja u snu posledica je defektnog gena ili više njih, na hromozomu 20, tvrde američki stručnjaci. Identifikovanje uzroka mesečarenja omogućiće razvoj novih metoda lečenja stanja koje izaziva probleme svakom desetom detetu.
Grupa naučnika sa Medicinskog fakulteta u Vašingtonu veruje da je jedna greška u DNK lancu dovoljna da dovede do pojave mesečarenja. Stručnjaci su utvrdili da postoji veza između defektnog genetskog koda na delu hromozoma 20 i hodanja u snu, piše Bi-Bi-Si (BBC).
Do tog otkrića američki stručnjaci došli su nakon istraživanja sprovedenog na četiri generacije porodica koje imaju pomenuti poremećaj.

Iako tek treba da se precizno utvrdi koji gen (ili geni) uzrokuje problem, naučnici sumnjaju da je glavni krivac adenozin deaminaza koji je već ranije bio doveden u vezu sa uslovima u kojima se javlja hodanje u snu.
Ljudi kod kojih postoji greška na genetskom kodu hromozoma 20 (20. hromozom po veličini u humanom kariotipu) imaju 50 odsto šanse da ga prenesu na svoju decu, a bilo koji pojedinac koji nasledi takav gen biće mesečar.
Naučnici se nadaju da će ovim otkrićem pronaći nove metode lečenja za stanje koje pogađa 10 odsto dece i oko dva odsto odraslih.
Mesečarenje je najčešće benigni problem. U izuzetno ekstremnim slučajevima može biti i opasno, pogotovo ako se nastavi kada osoba odraste.
Tada mesečari mogu dospeti u razne nevolje. Jedna od potencijalno opasnih situacija je kada osoba u snu pronađe ključeve od kola, nekako otključa automobil i odveze se, što može imati i smrtni ishod.
Hodanje u snu može biti posledica prevelikog umora ili stresa i neki ljudi mogu biti posebno osetljivi na to. Epizode mesečarenja najčešće se javljaju na početku sna ili u dubokom snu i osobe se ujutru obično ne sećaju šta se događalo dok su se šetali tokom noći.