Hrkanje nije uvek bezazleno

Hrkanje može biti znak opstruktivne apneje spavača – poremećaja disanja s mogućim ozbiljnim zdravstvenim posledicama. „Samo hrkanje nije ozbiljan medicinski problem. Ali, apneja (prekid disanja) spavača može biti opasna po život“, kaže dr Stanlej Ćia iz Bolničkog centra Vašington.

Četrdeset pet odsto čovečanstva hrče povremeno, a 25 posto redovno, preneo je Glas Amerike. Najčešće se smatra da je hrkanje prouzrokovano vibracijom uvule, resice na mekom nepcu, ili samim mekim nepcem o zadnji zid ždrela, ali su najverovatnije uzroci višestruki, kaže ovaj doktor, stručnjak za hirurške zahvate u vezi sa hrkanjem.

Svojim pacijentima on preporučuje ugradnju učvršćivača mekog nepca od isprepletenih hirurških vlakana.

„Tokom tri do pet nedelje od zahvata, vlaknene potpore izazovu upalu okolnog tkiva. To, potom, izazove stvrdnuće mekog nepca tako da ono manje leprša, a hrkanje se smanji“, kaže dr Ćia.

Još nekoliko vrsta hirurških postupaka može ublažiti hrkanje, ali dr Ćia kaže da ni jedan ne pruža potpuno izlečenje i upravo zato se u njegovoj bolnici vrši relativno malo hirurških zahvata za lečenje hrkanja.

Lekari naime ne smatraju samo hrkanje ozbiljnim problemom, već kažu da apneja spavača može biti opasna po život.

Dr Ćia govori o opstruktivnoj apneji spavača koja često ometa san zbog redovnih i učestalih momenata prekida disanja.

„Radi se o zatvaranju gornjih disajnih puteva tokom spavanja. Kod osobe koja danju normalno diše, kad zaspi, mišići se potpuno opuste i, umesto otvorenog puta za disanje, prolaz se zatvori. To se može dogoditi i po 60 do 100 puta na sat“, objašnjava dr David Gros, direktor Centra za proučavanje spavanja, pri Nacionalnoj bolnici za rehabilitaciju, u Vašingtonu.

Prema njegovim rečima, to je loše za srce, a i nivo kiseonika može postati vrlo nizak.

„Sve to čini osobu koja pati od takve apneje umornom, malaksalom, bez energije i loše koncentracije tokom dana. No, to može izazvati i moždani udar, srčani infarkt, visoki krvni pritisak i druge ozbiljne zdravstvene probleme“, kaže dr Gros.

A kakva je veza između hrkanja i apneje spavača?

Većina onih koji hrču ne pati od apneje, ali oni koji pate od apneje spavača uvek hrču i to uglavnom jako glasno, kaže dr Gros.

Za dijagnozu apneje spavača neophodna je evaluacija kakvoće sna, koja se sprovodi u odgovarajućim centrima, poput onoga doktora Grosa. Kad je jednom dijagnostikovana, apneja spavača se najčešće leči spravicom koja održava povišeni pritisak vazduha u nosu, ustima i ždrelu.

Pritisak je kalibriran individualno za svakog pacijenta tako da održava otvorenim njegove gornje disajne puteve.

Dr Gros kaže da je prekomerna telesna težina jedan od glavnih uzroka apneje spavača, tako da svuda u svetu gde se povećava epidemija debljine među stanovništvom dolazi i do povećanja učestalosti apneje spavača.