Ivanin rečnik ludih tridesetih: L kao LUTKE

Piše: Ivana Jovanović

Pročitala sam nedavno da su holandski psiholozi došli do zaključka da bi plišani meda mogao da bude vrlo koristan i nama, ne samo našoj deci. Plišani meda ima smirujuće dejstvo. Pomaže u lečenju depresije i anksioznosti. I odmah sam zamislila bučnu gradsku ulicu koju preplavljuju užurbane žene i muškarci koji umesto u običnim kaputima šetaju u šarenim bundama skrojenim od plišanih medvedića, ili, još bolje, kako na kolegijumu neke ozbiljne kompanije u krilu svakog ozbiljnog menadžera sedi meda. Pod jedan – da li se i vama čini da su ovo istraživanje finansirali Kinezi? Pod dva – jedina dobra stvar u terapiji plišanim medvedima jeste ta što te tera da pukneš od smeha od pomisli da bi neko mogao u nju da poveruje.

– Da li možeš da zamisliš sebe kako posle celodnevne frke ležeš u krevet sa lutkom? I maziš je i pričaš joj dok se ne uspavaš. U najmanju ruku – deluje uvrnuto. Jesam ponekad luda, ali ne toliko – komentarišem prijateljici dok u prodavnici igračaka biram „pravu bebu“ za svoju devojčicu. Sad je u „mama fazi“. Ne može više medu da voza u kolicima. Lutka je, po svoj prilici, još jači stimulans od mede. Next level. I nastavljam:

– Zaista ne znam šta se desilo sa „ozbiljnom“ psihologijom, ali znam da se sve o čemu poslednjih godina pametuje svodi na „fabričke“ lekove, hemijske ili plišane, svejedno. Zašto zaboravljamo da se nežnost, koja je u osnovi naših usamljeničkih, depresivnih, fobičnih i ostalih problema neprilagođenosti svetu i ljudima, ne proizvodi u Kini ili Americi, već na onoj mikro relaciji između nas i nama bliskog bića, koje je toplije od pliša i umiljatije od bilo koje gumene lutke?- plaćam bebu i izlazimo. Stvarno deluje kao prava. Taman je i te veličine. Ali guma je guma. Ne proizvodi nežnost.

Deficit svega normalnog u našim životima doveo je i do deficita finih emocija. Domino efekat. Nežnost mi se čini kao jedna od najugroženijih. Dobro, ima tu opšteprihvaćenih obrazaca vaspitavanja dece. Princip „ne pokazuj svoje emocije da te ne bi ranile“ naše je etno obeležje. Jedna pametna teza kaže da život bez nežnosti osakaćuje ličnost, kreirajući bolesna društva koja favorizuju ratnike nad umetnicima. Ne znam na kom uzorku je rađeno ovo istraživanje, ali miriše mi po naški.

– Nežnost je lek za sve. Ovo nisu rekli psiholozi. Ja potpisujem hipotezu, bez velikog uzorka, bez metodologije, bez finansijske podrške moćnih kompanija, zdravorazumski i od srca. Isprobala sam i sama razne trendi stimulanse. Nemam svoju lutku, ali išla sam na jogu, čitala priručnike, gledala u sunce… Samo nežnost čini da letim. A ta „teorija“ o lutkama i medvedima jedino ima smisla ovako: da svako veče kada legnem u krevet ja budem njegova lutka, a on moj meda! Meda neka je mazi, a lutka neka mu priča, dok se ne uspavaju…

Zapratite nas na Viberu! Učestvujte u kreativnim razgovorima i prvi čitajte najinteresantnije vesti sa portala “Lepota i zdravlje” >>> http://www.viber.com/lepotaizdravlje