Jelena Trninić: BLEDOLIKA LEPOTICA

Mada su sjajne fizičke predispozicije dobile od majke prirode na poklon, i poznate lepotice imaju svoje „čarobne formule“ pomoću kojih uspevaju da uvek izgledaju tako dobro. Zamolili smo Jelenu Trninić, jednu od naših najuspešnijih manekenki, da nam otkrije svoje male tajne dobrog izgleda!

Kakva je tvoja prirodna boja kose?

Dok sam bila mlađa, bila je mnogo svetlija. Vremenom je potamnela, a pošto – kao i mnoge druge žene – nisam oduševljena svojom prirodnom bojom, svaka tri meseca izvlačim pramenove. Jedno vreme, bila sam brineta, a pre toga blajhana plavuša, pa sam prešla u „nešto između“. Na kraju sam „vratila“ boju, koja mi, a to kažu i ljudi oko mene, najbolje stoji. Još uvek ne znam da li ću u budućnosti ponovo poželeti neku promenu.

Da li sama pereš kosu ili uvek ideš kod frizera?

Kod frizera idem samo kada je potreban neki komplikovaniji zahvat. Kao amater, sasvim dobro izlazim na kraj i sa feniranjem i sa uvijanjem kose. Budući da obožavam lepe mirise, šampone prvenstveno biram po tom kriterijumu, ali, naravno, vodim računa i o kvalitetu. Već duže vreme koristim „Pantenovu“ liniju proizvoda. Povremeno, kad osetim da mi je pao imunitet, a imajući u vidu da se to odražava i na kosu, uzmem „Vichyjev“ šampon za jačanje kose.

Kada si počela da se šminkaš?

Vrlo rano! Išla sam u šesti razred kada sam iz maminog nesesera uzimala šminku, a zatim se krišom sa drugaricama, šminkala u školskom dvorištu. Verovatno sam podsvesno znala da ću se baviti ovim poslom, čim me je još tada toliko privlačilo šminkanje i presvlačenje.

Da li je bilo onih tipično tinejdžerskih mejkap lutanja?

Sve do pre pet-šest godina bila sam pobornik jake šminke, u svakom trenutku. Mislila sam da ću sa više šminke, bolje izgledati. Vremenom se menjao i moj ukus, i trendovi. Ne znam da li je za to zaslužno moje sazrevanje, tokom kog sam naučila da sebe volim ovakvu kakva jesam, ali sve manje se šminkam.

Šta se nalazi u tvom neseseru kada ideš na put na nekoliko dana?

Veoma lagan tečni puder „Yves Saint Laurent perfect touch“, koji je savršena podloga, a pri tom i odličan korektor, jer pokriva sve što treba. Tu je i nekoliko rumenila različitih nijansi, marke „Artdeco“, masakara „L’Oreal architect“ i nekoliko sjajeva za usne.

Da li uživaš dok te šminkaju profesionalni šminkeri?

Volim kad to radi šminker kog dugo poznajem, jer vremenom steknem u njega takvo poverenje da mi je sasvim svejedno kakav je fazon šminkanja, pošto sam sigurna da će biti dobro. Sve je potpuno drugačije kad primetim da je šminker nesiguran ili ukoliko mi intuicija govori da nešto neće biti u redu. U takvim situacijama, ako je ikako moguće, našminkam se sama.

Čime skidaš šminku?

Vlažnim maramicama, a zatim ostatke šminke uklonim losionom.

Da li redovno odlaziš kod kozmetičara?

Kada sam u pubertetu imala probleme sa bubuljicama, posećivala sam razne kozmetičke salone, ali nisam imala dobra iskustva. Zato danas izbegavam kozmetičare. Koža mi je jako osetljiva, pa kad god odem u salon, treba mi sedam dana da mi se lice vrati u normalu.

Koje kreme koristiš?

„Lancomove“ kreme „Aqua fusion“ i „Deto“. U potpunosti odgovaraju mom tenu i godinama. Tokom celog dana kožu održavaju svežom i blistavom.

Da li upotrebljavaš antirid?

Baš sam pre nekoliko dana stajala ispred ogledala i pitala se da li je vreme da počnem da ga koristim. Dermatolozi i kozmetičari kažu da treba početi već u dvadeset drugoj-trećoj. Ako je tako, uveliko sam zakasnila.

Šta svom licu priuštiš posle „Fashion weeka“, kada veoma mnogo vremena provedeš pod „teškom“ šminkom?

Ništa specijalno, osim što se trudim da ga nekoliko sledećih dana ne maltretiram bilo kakvom šminkom. Jednostavno, puštam ga da „diše“.

Da li pred FW ili neka važna slikanja ideš na posebne tretmane?

Nemam naviku da idem na specijalne tretmane, a podrazumevaju se manikir, pedikir, depilacija, sređivanje izrastka kose… To i inače radim, samo što, kad me čeka FW, vodim računa o terminima, kako bih tih sedam dana bila tip-top. Najčešće sve te „poslove“ obavim četiri-pet dana pre prve revije.

Da li ideš u solarijum?

Iako sam dugo patila zbog toga što sam toliko bleda, ne idem u solarijum. Mislim da mojoj koži uopšte ne prija, a i ne dopada mi se veštačka boja tela. Pomirila sam se sa činjenicom da samo tokom leta mogu da imam nešto tamniji ten. Pošto sam devet meseci godišnje bela, naučila sam da uživam u svom tenu.

Kako održavaš manekensku liniju?

Da kažem da uopšte ne vodim računa o ishrani i fizičkim aktivnostima – lagala bih. S druge strane, istina je da ne držim dijete, kao kada sam bila klinka. Kad sam imala osamnaest-devetnaest godina, moj metabolizam se sredio i takvim ga održavam do danas. Poput malog deteta, imam tri obroka dnevno, između kojih vrlo retko nešto pojedem, i pijem dosta vode. Nikad ne jedem grickalice i ne pijem gazirana pića. To nije nikakvo opterećenje, već model ishrane koga se pridržavam po inerciji. Jedem sve što poželim, uključujući i slatkiše, nekad kasno odem na večeru, ali sve je to u nekim granicama. Ne sme se zaboraviti ni redovno vežbanje. Svojevremeno sam govorila: „Devojke, obujte cipele na štiklu, šetajte po gradu i sve će biti u redu.“ Tada sam, zaista, verovala da je to dovoljno, ali vremenom organizam počne da traži malo više truda.

Kako si uspela da središ metabolizam?

U tom periodu samo telo sebe dovodi u red. Smatra se da se na osnovu izgleda žene na pragu punoletstva, može pretpostaviti kakva će biti celog života. Tog leta imala sam grip, zbog kojeg sam, tokom desetak dana, izgubila šest-sedam kilograma. Na toj težini zadržala sam se godinama, s manjim oscilacijama. Jedna od njih desila se pred diplomiranje, jer sam mesec dana sedela kod kuće i učila. Nisam se uopšte kretala, niti pazila šta jedem… Za to vreme dobila sam tri-četiri kilograma. Srećom, ubrzo sam otišla na more. Celog jula, avgusta i septembra mnogo sam plivala, pa sam se brzo vratila na svoju uobičajenu težinu.

Kada, kako i koliko vežbaš?

Već tri-četiri godine vežbam kod kuće. Radim isključivo s težinom sopstvenog tela, a takve vežbe ne dovode do povećanja mišićne mase. Taj moj program vežbi utiče na sve delove tela, a uz njega ide i pola sata vožnje sobnog bicikla. Sve to radim svakog drugog dana, a stalno mnogo šetam.

Da li kada čuješ reklamu za neki novi kozmetički proizvod, poželiš da to probaš ili si sumnjičava?

Zavisi o čemu se radi. Kreme za lice me uopšte ne zanimaju, jer sam veoma zadovoljna ovom koju koristim. Ukoliko se reklamira neki šampon ili mleko za telo, za koji pretpostavim da lepo miriše, onda ću verovatno obratiti pažnju. Naravno, uvek će me zainteresovati pojavljivanje nove kozmetičke firme na našem tržištu.

Da li si nekad imala veštačke nokte?

Da, u srednjoj školi kada sam, ni sama ne znam zašto, imala hevimetal stajling. Mislim da sam mesec dana imala duge, crne nokte. Pošto nisam išla na „dolivanje“ i šta sve ne, prestali su da izgledaju lepo, pa sam ih izgrickala i odlepila. Tada sam upropastila svoje prirodne nokte i odlučila da više nikad ne stavim veštačke.

Koju boju laka voliš?

Najčešće imam frenč manikir ili beličasto-roze lak. Ukoliko se jače šminkam, pa stavim crveni karmin, trudim se da boja laka prati ruž. Međutim, ovog i prošlog leta mazala sam nokte drečavim narandžastim i roze lakovima, koji su mi bili interesantni.

Tekst: Brankica Treskavica; Foto: Dragan Stanković