Kako kontrolisati simptome poremećaja pažnje?
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da skoro 10 miliona ljudi ima poremećaj pažnje i hiperaktivnosti bez uspostavljene dijagnoze. Nova američka studija je pokazala da terapija razgovora sa savetnikom za mentalno zdravlje pomaže, kao dodatna terapija, da pacijenti sami upravljaju svojim simptomima, preneo je Glas Amerike.
Da li redovno kasnite? Da li imate loše samopouzdanje, problem da sačuvate posao i tendenciju da odugovlačite kada dođe do važnog krajnjeg roka? Ako je to slučaj, možda imate neke od simptoma poremećaja pažnje i hiperaktivnosti kod odraslih.
Brajan Harington kaže da je zahvaljujući programu kod doktorke Lore Naus počeo da stiče sposobnosti koje su mu dozvoljavale, da uz lekove koje je ranije uzimao, upravlja svojim poremećajem.
On je jedan od skoro četiri odsto svetske odrasle populacije koje ima to stanje. Svetska zdravstvena organizacija, takođe, procenjuje da skoro 10 miliona ljudi ima poremećaj pažnje i hiperaktivnosti bez uspostavljene dijagnoze.
Proteklih godina, stručnjaci za mentalno zdravlje više su se bavili ovim poremećajem kod dece nego kod odraslih. Ali studije pokazuju da to stanje može da se nastavi do odraslih godina.
Članak se nastavlja posle reklama
Doktor Stiven Safren iz generalne bolnice u Masačusetsu, predvodio je studiju na 86 odraslih osoba koje imaju poremećaj i čiji simptomi nisu prestali posle uzimanja lekova.
„Lekovi ne čine sve. Oni ublažavaju simptome, ali ne podučavaju ljude kako da upravljaju simptomima“, kaže dr Safren.
Terapija kognitivnog ponašanja je kratkotrajna vrsta psihoterapije koja je zasnovana na pretpostavci da je način na koji mislimo određen našim emocijama. To nas uči da rešavamo probleme. Kroz tu vrstu terapije, pacijentima u studiji je pokazano kako da postave i ostvare svoje ciljeve.
Članak se nastavlja posle reklama
„Stvari kao što su organizovanje i planiranje teških pitanja, upravljanje sistemom liste zadataka i datuma. Pomažemo ljudima koji lako gube koncentraciju da pretvore nagomilane probleme u korake i takođe da odaberu plan akcije“, objašnjava dr Safren.
Brajan Harington kaže da je naučio kako da se vrati na pravi put kada je počeo da gubi fokus.
„Zaista su mi pružili način da shvatim samog sebe, moje jake i slabe strane, ali što je najvažnije, da budem mnogo bolji radnik i srećniji čovek“.
Članak se nastavlja posle reklama
Studija je objavljena u časopisu Američkog medicinskog udruženja.
Izvor: Tanjug