Kasno materinstvo je tok evolucije?

Tendencija sve prisutnijeg odlaganja materinstva rezultiraće evolucijskim promenama ženskog organizma, pokazuje istraživanje objavljeno na britanskom univerzitetu u Šefildu.

U razvijenim zemljama, prevenstveno u SAD i Zapadnoj Evropi, već 30 godina je prisutna tendencija „odloženog rađanja“, ističu britanski naučnici. Oni ukazuju da su ranije žene prvo dete rađale obično sa 20 ili nešto više godina, a sada nikog ne čudi što se žene za materinstvo odlučuju tek sa navršenih 30, 35 ili čak 40 godina.

Razlog za ovu pojavu je jednostavan – savremene pripadnice lepšeg pola žele da naprave karijeru, a prioritet u njihovom životu više nije porodica sa decom, već posao i profesionalni uspeh.

Dopunski razlog za kasnije materinstvo predstavlja medicinski napredak. Vantelesno začeće je omogućilo i ženama starijim od 50 godina da rode dete, kažu britanski eksperti. Naučnici su proučili podatke o bezmalo 1600 žena iz Finske iz 17. i 19. veka, kada su sve bile u braku i kad je i sam pojam razvoda bio nepoznat.

Praktično uvek muž je bio primetno stariji od žene, a kratak životni vek je povećavao mogućnost da žena postane udovica. Zbog toga je bilo potrebno što brže rađanje dece, dok je otac još u stanju da obezbedi porodicu. Ponovni brakovi udovica su bili retki, kao što je bila i retkost da Finkinje rađaju u kasnijim godinama.

Poznato je da mnoge žene mogu da rađaju i sa 40 godina, zbog postojanja gena za kasnije rađanje. Promena socijalnog miljea omogućava im da postaju majke u tom uzrastu i prenose gene kasnijeg rađanja svojoj deci, ističu britanski specijalisti, čije mišljenje prenosi londonska štampa. Žene od karijere bez tog gena rizikuju da ostanu bez potomstva. Broj žena koje kasnije rađaju biće u porastu, što i predstavlja evoluciju.

Za par generacija u visokorazvijenim zemljama u školu će polaziti deca čije bi majke, kako navode istraživači, u prošlom veku bile već bake.