Mobilni telefon kao sredstvo u borbi protiv bolesti

Mobilni telefon mogao bi da bude sredstvo u borbi protiv bolesti tako što će te informacije koje ste, u ćaskanju, dobili od prijatelja o nekom oboljenju preneti lekarima i zdravstvenim institucijama koje prate kretanje oboljenja, posebno epidemija.

„Ova svojevrsna tehnologija je neka vrsta sistema ranog upozoravanja“, izjavio je doktor Anmol Madan iz poznatog Masačusets tehnološkog instituta sa sedištem u Kembridžu, u američkoj državi Masačusets.

On je, sa grupom saradnika, zaključio da svako može da primeti obolelog od gripa ili druge lako prenosive bolesti tako što će pratiti promene u kretanju i načinu komunikacije inficiranih osoba.

Ovaj način posmatranja može biti nezamenljiv sistem upozoravanja koji će zdravstvenim vlastima omogućiti da lociraju područja sa kojih kreće grip.

Epidemiolozi znaju da se s pojavom svake bolesti menja način kretanja ljudi ali do sada nisu mogli da prate sve detalje smanjene mobilnosti.

Da bi to otkrili, Madana i saradnici su 70 studenata u jednom kampusu opremili mobilnim telefonim. sa softverom koji je ekipi naučnika davao anonimne podatke o kretanju studenata, telefonskim pozivima i tekstualnim porukama. Dobrovoljci su takođe svakog dana tim naučnika obaveštavali o svom mentalnom i fizičkom zdravlju.

Iz ovih informacija dobijen je karakterističan znak o pojavi bolesti koji su sakupljani u toku desetonedeljnog praćenja. Studenti koji su imali temperaturu ili grip praćen kašljem i zaptivenim nosem, kretali su se mnogo manje i mnogo ređe koristili telefone u kasnim večernjim i ranim jutarnjim satima.

A kad je Madana ispitao softvere da bi „ulovio“ s kojih telefona su stizali signali bolesti, pokazalo se da je bez po muke tačno identifikovano u 90 odsto slučajeva.

Epidemiolozi, kako piše časopis Sajens njuz, tvrde da se ova tehnika „uzgrednog praćenja bolesti“ može koristiti da se prati zdravstveno stanje svake osobe koja živi sama.

Madana je razvio model „pametnog telefona“ koji će upozoriti uprogramiran kontaktni broj, najčešće lekara ili bliskog prijatelja ili rođaka, kad komunikacije ili način kretanja te osobe ukazuju da je ona bolesna.

Konačno, tvrdi Madana, zvaničnici institucija javnog zdravlja takođe mogu da koriste ovu tehniku da otkriju žarišta pojave bolesti pre nego što to mogu da učine konvencionalni, zvanični sistemi za uzbunjivanje, koji se danas gotovo isključivo oslanjaju na izveštaje lekar i laboratorija za virusologiju.

Sličan eksperiment, u cilju daljeg istraživanja efikasnosti ove, neke vrste „amaterskog otkrivanja epidemije“, moguće je organizovati i sa mnogo većom grupom ljudi u različitim delovima sveta a istraživanje prilagoditi bolestima koje se najčešće tamo pojavljuju – sugeriraju epidemiolozi iz Kembridža. 

Izvor: Fonet