Možda su BOGATIJI ali nisu i ZDRAVIJI

Bogatije nacije su automatski i zdravije, tvrdi Lari Samers, ekonomski savetnik Baraka Obame.

Međutim, da sociolozi britanskog Univerziteta Kembridž, smatraju drugačije.Ti stručnjaci su proučili podatke o 22 zemlje tokom gotovo pedesetogodišnjeg perioda, da bi proverili tačnost verovanja da se stimulisanjem privrednog rasta automatski poboljšava nivo javnog zdravlja.

Pokazalo se da pomenuta tvrdnja ne važi za sve slučajeve, već se dešava da zdravlje neke nacije opada i u situaciji kad se nacionalni prihod povećava.

Greška je u tome što političari često imaju u vidu samo ekonomski rast, a zanemaruju individualni životni standard stanovnika, pre svega pitanje siromaštva i ekonomske nejednakosti.

Samers je privredni rast i unapređenje zdravlja stanovništva prvi put doveo u vezu u jednom izvestaju iz 1996. godine, a otad je to postala „formula vodilja“ kako za ministre zdravlja mnogih zemalja, tako i za globalna finansijska tela čiji je zadatak podrška međunardnom razvoju.

Tim iz Kembridža je razmotrio efekte siromaštva i nejednakosti u 22 južnoameričke zemlje između 1960. i 2007. godine, analizirajući i odnos tri standardna pokazatelja javnog zdravlja – očekivanog životnog veka, stope mortaliteta dece i stope smrtnosti od tuberkuloze – s bruto domaćim proizvodom (BDP) po stanovniku, kao merilom privrednog rasta.

Pokazalo se da, u principu, svaki procenat rasta BDP-a dovodi do smanjenja smrtnosti novorođenčadi za 1,2 odsto i produžavanja očekivanog životnog veka za 22 dana.

Međutim, ako je uz rast BDP-a beleženo i povećanje nejednakosti u društvu, smrtnost novorođenčadi se smanjivala u manjoj meri (0,9 odsto na svaki procenat BDP-a više), dok se mortalitet tuberkuloznih bolesnika uopšte nije smanjivao, a očekivani životni vek se nije produžavao.

S druge strane, kada se nejednakost u društvu smanjivala, jedan procenat rasta BDP-a rezultirao je smanjenjem smrtnosti novorođenčadi za 1,5 odsto, smanjenjem stope smrtnosti od tuberkuloze za 1,8 odsto i produženjem očekivanog životnog veka za 51 dan.

U svetlu ovih nalaza, jedan od autora istraživanja, dr Lari King ističe da bi svetski političari, centralne banke i međunarodne političke organizacije trebalo mnogo više da se bave smanjenjem siromaštva i nejednakosti, a ne samo time kako da se posle globalne finansijske krize obnovi visoka stopa ekonomskog rasta. U protivnom, mozda rizikuju znatan gubitak ljudskih života.

Izvor: Tanjug