Na hranu najviše ALERGIČNI Amerikanci i Nemci

Istraživanjem, kojim je rukovodio dr. Piter Berni sa londonskog Impirijal koledža, je proučena sklonost alergijama na hranu 4.500 odraslih osoba iz trinaest zapadnih zemalja.

Utvrđeno je da postoje znatne razlike od zemlje do zemlje po procentu stanovnika koji su osetljivi na bar jednu vrstu hrane, pri čemu ih, recimo, u Portlendu ima oko 25 odsto, a u Rejkjaviku, glavnom gradu Islanda, ispod osam procenata, prenosi Rojters.

Ono u čemu su stanovnici svih zemalja obuhvaćenih studijom manje – više slični su vrste hrane koja izaziva alergiju.

Pri tom je hrana koju ljudi obično smatraju najkritičnijom za alergiju – mleko, jaja i riba – upravo među najređim uzročnicima alergije u svim ovim zemljama.

Istraživači su testirali krv ispitanika, tragajući za antitelima na pojedine vrste hrane, čime se precizno utvrđuje preosetljivost pojedinca na neke namirnice, budući da nemaju svi klasične simptome alergije kao što su šištanje prilikom disanja, koprivnjača, otoci ili problemi s varenjem.

Kao najalergičniji na neku vrstu hrane su se, osim Amerikanaca, pokazali Nemci, Italijani i Norvežani, koji su bili preosetljivi u oko 22 odsto slučajeva.

Najmanje su alergični na hranu Islanđani i Španci (11 odsto), pa Francuzi i Britanci (14 odsto).

Kao hrana koja najčešće izaziva alergiju pokazali su se lešnici, breskve, račići, pšenica i jabuke.

Na ribu, jaja i mleko, bio je alergičan ispod jedan odsto stanovnika svih zemalja obuhvaćenih istraživanjem. Šta više, u SAD, Italiji, Francuskoj, Australiji i na Islandu niko nije pokazao preosetljivost na ribu, a u nekoliko zemalja, takođe, niko nije pokazao preosetljivost na jaja.

Čak 12 do 15 odsto ispitanika iz SAD, Nemačke, Norveške i Francuske su bili alergični na lešnike, a prosek preosetljivosti na ove orašaste plodove, među stanovnicima svih analiziranih zemalja, bio je sedam odsto.

Na breskve, račiće i pšenicu alergično je bilo po oko pet odsto stanovnika svih zemalja obuhvaćenih studijom.

Budući da postoje znatne razlike u načinu ishrane pojedinih zemalja, pa samim tim i u konzumiranju nekih vrsta hrane, ujednačenost nalaza od zemlje do zemlje je predstavljala iznenađenje za istraživače i pokazala da obim potrošnje nekih prehrambenih proizvoda nije od uticaja na stepen alergičnosti.

Takođe, nije utvrđena veza između stepena osetljivosti stanovništva pojedinih zemalja na alergene iz vazduha – kao što su polen i prašina – i sklonosti alergijama na hranu.

To je, takođe, kako su naveli istraživači, predstavljalo iznenađenje i ukazalo da su uzroci ovih dveju vrsta alergija, barem delimično različiti.

(Tanjug)