Naučite da brinete na dobar način

by | septembar 22, 2013

Svi ljudi brinu zbog nečega i to je nemoguće izbeći jer imamo sposobnost razmišljanja o budućnosti, a ona je neizvesna. Kad već moramo da brinemo, zašto ne bismo brinuli na dobar način? Briga nam pomaže da mislimo brzo o problemima i rešenjima istih, te da otkivamo gde sve može da se desi greška u nekim projektima ili situacijama.

worry

Ljudi koji se jako brinu oko svega i to ih izuzetno opterećuje dele neke zajedničke brige i stavove. Ako se prepoznajete u sledećim tvrdnjama, vreme je da nešto preduzmete sa svojom brigom.

  • Ako se nešto loše može dogoditi i ja to mogu da zamislim, onda je moja odgovornost da brinem oko toga.
  • Ne volim da prihvatam bilo kakvu nesigurnost i neizvesnost – potrebno mi je da imam sigurnu informaciju i znanje.
  • Sve svoje negativne misli tretiram kao da su istinite.
  • Sve loše što se može desiti refleksija je toga ko sam ja kao osoba.
  • Neuspeh je neprihvatljiv.
  • Neugodne emocije doživljavam ekstremno odbojnim i želim da odmah nestanu.
  • Svemu pristupam kao da je hitan slučaj.

Dobre strane brige

Na brigu možemo gledati kao na alergijsku reakciju na neizvesnost i nesigurnost. Ljudima koji previše brinu dovoljna je vrlo mala količina neizvesnosti koja automatski uključuje njihovu preteranu brigu. Ali, ako ne možemo da podnesemo neizvesnost pretvaramo se u „manijake kontrole“ i život nam postaje rutina, pa nismo zadovoljni njim. Briga kao takva je neizbežna, ali se postavlja pitanje kako mi doživljavamo svoju brigu? Briga donosi psihološku nagradu, čak i kad se brinemo o stvarima na koje ne možemo da utičemo. Pruža nam delimičan osećaj kontrole nad situacijom na način da ipak preduzimamo nešto u vezi sa tim što nas brine – brinemo. A kad baš to oko čega brinemo ne ispadne tačno, ne možemo da se otmemo utisku da je naša briga sprečila fijasko. Naš mozak povezuje brigu i pozitivan ishod, pa se razvija moćan osećaj da svojom brigom možemo da se obranimo od neželjenih događaja.

Članak se nastavlja posle reklama

Kad brinemo, um misli jako brzo i osim što pronalazi sve moguće probleme neke situacije, on pronalazi i potencijalna rešenja, pa nas tim priprema na brzu reakciju ako dođe do toga oko čega brinemo. Osobe koje puno brinu će dva puta proveriti da li imaju svi svoje dokumente na putovanju, preterano će uvežbati govor za neku prezentaciju i samim tim će sprečiti da stvari krenu nizbrdo. I dalje uz brigu ide težak osećaj anksioznosti i stres. Ali, ako uzmemo vreme i razmislimo koje su sve dobre strane naše brige i kako možemo da upravljamo svojim osećanjima nesigurnosti i anksioznosti na bolji način, napravili smo prvi veliki korak na putu prema korisnoj i dobroj brizi.

Kako staviti brigu pod kontrolu?

Cilj nije da uklonimo brigu jer je to nemoguća misija, već da promenimo način na koji reagujemo. Potrebno je da naučimo da se udaljimo od sadržaja same brige i da pronađemo proces koji leži u njenom osnovu. Tada dolazimo do najveće dobrobiti brige, a to je uvid u naše nesvesne misli i strahove. Svi brinemo oko stvari koje su nam bitne. Ali, ne muči nas zaista ta sitnica oko koje brinemo, već ona ima mnogo dublji uzrok. U podlozi leže neka osnovna verovanja koja imamo o sebi, svetu i drugima. Zato je važno zapitati se šta nam to naša briga sugeriše o nama samima, drugima i svetu oko nas? Na taj način ćemo staviti izazov pred svoju percepciju sebe i sveta i otkriti neke pogrešne koncepte koje imamo, a nisu zaista naši. Neka uobičajena temeljna verovanja su da će nas drugi napustiti, da nešto nije u redu s nama, preterana odgovornost za sve, da moramo biti bolji od drugih, da sami ne možemo da uradimo ništa dobro i slično.

Članak se nastavlja posle reklama

Važno je razlikovati produktivne i neproduktivne brige. Zapitajmo se, možemo li sada zaista da uradimo nešto po pitanju neke brige ili se radi o klasičnom hipotetičkom „šta ako“ pitanju? Da li su naše brige realne ili preterujemo, preuveličavamo i generalizujemo? To će nam pomoći da malo stanemo na loptu. Potrebno je suočiti se sa svojim strahom od neuspeha. Nije svaki korak unazad dokaz da smo mi totalni promašaj kao osobe. I na kraju, vežbajmo neizvesnost i toleranciji na istu. Krenimo u nešto novo i nepoznato uz pratnju nama pouzdanih osoba i na taj način širimo svoje horizonte.

Izvor: Insideout.hr

Članak se nastavlja posle reklama

Tagovi: