Posle dugog SEDENJA ne pomaže ni vežbanje

Dugo svakodnevno sedenje može značajno da poveća rizik od bolesti čak i ako ista osoba nakon dugog sedenja odlazi na umereno ili intenzivno vežbanje.

Zdravstvene koristi od vežbe koja ubrzava srčane otkucaje su nepobitne – pomažu u sprečavanju razvoja kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i gojaznosti, između ostalog.

Međutim, nedavno završeno istraživanje švedskih naučnika sa „Karolinska Institute“ u Stokholmu, ukazuje da preduga nepokretnost dok sedimo može nezavisno od vežbanju da bude uzrok istim ovim stanjima.

– Vreme koje provedemo sedeći trebalo bi definisati kao mišićnu neaktivnost, a ne kao izostanak vežbe. Trebalo bi shvatiti da je tu reč o dva odvojena načina ponašanja i njihovim efektima – zaključio tim švedskih istraživača pod vodstvom dr Elin Ekblom-Bak.

Dokaz da se ovi efekti međusobno ne poništavaju dolazi i iz nedavne studije australijskih naučnika koji su utvrdili da svaki sat pred TV ekranom povećava šanse za razvoj metaboličkog sindroma za 26 odsto – bez obzira na količinu umerene ili intenzivne vežbe.

Trideset minuta vežbe smanjuje rizik za isti procenat što znači da oni koji vode sedelački način života nemaju koristi od vežbanja.

Metabolički sindrom definiše se kao prisutnost tri ili više faktora među kojima su visoki krvni pritisak, debljina nakupljena oko stomaka, visoki holesterol i otpornost na insulin.

Nove studije pokazuju da ljudi ne bi samo trebalo da paze da redovno vežbaju nego i na to da ne sede previše, zaključili su.

Kancelarijskim radnicima zato toplo preporučuju da umesto lifta koriste stepenice, povremeno da uzmu 5 minuta pauze i prošetaju se po hodniku i umesto da sednu u automobil do prodavnice krenu pešice.