Srbija prednjači po broju ABORTUSA

Srbija po broju abortusa prednjači u Evropi. U svetu smo među prvih deset. Od hiljadu žena u godinama kada su sposobne za rađanje njih 90,5 namerno prekine trudnoću. Ili, tokom jedne godine abortira svaka 12. žena starosti od 15 do 44 godine.

– U 2008. godini, prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, obavljena su 22.662 abortusa. Smatra se da je broj namernih pobačaja znatno veći, jer niti se povećao nivo rađanja, niti upotreba pouzdane kontracepcije. Smatra se da je broj abortusa na istom nivou na kome je bio pre 20 godina – objašnjava za „Novosti“ dr Katarina Sedlecki, načelnik Republičkog centra za planiranje porodice pri Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić“.

Za to što je zvanična statistika daleko od realnih procena krive su ponajviše privatne klinike. Jer, one godišnje prijave tek nekoliko stotina obavljenih abortusa. A realan broj, procenjuju stručnjaci, znatno je veći. Mnogi prećutkuju prekide trudnoće iz finansijskih razloga, a drugi zato što nemaju uslove i dozvole da ih rade.

Dok se u svetu za abortus najčešće odlučuju tinejdžerke ili žene koje nisu u stalnim vezama, Srbija je specifična po tome što su ispred ambulanti za namerne prekide trudnoće najčešće žene u stabilnim vezama i udate, koje kod kuće imaju bar jedno dete.

– Abortusu se u Srbiji podvrgavaju sve žene, nezavisno od starosti, bračnog stanja, nivoa obrazovanja i profesionalne orijentacije. Prema podacima „Batuta“ iz 2008. godine, gotovo polovina abortusa obavljena je kod žena starosti od 25 do 34 godine, koje bi trebalo da znaju da spreče trudnoću – analizira naša sagovornica. – Udeo adolescentkinja u ukupnom broju bio je četiri odsto. To ne znači da je neplanirana i neželjena trudnoća kod mladih sporadična pojava, već da je apsolutni broj abortusa verovatno veliki.

I dok se kod nas na abortus ide kao na vađenje zuba, u Evropi su žene svesnije rizika i upućenije kako da se neželjeno začeće ne dogodi. Tako je broj abortusa u svetu sa nekadašnjih 45,6 miliona godišnje opao na 41,3 miliona. Godišnje abortira 29 od 1.000 žena u reproduktivnom dobu. U Holandiji ta stopa je, recimo, ispod 10. Od nas su bolje čak i zemlje istočne Evrope.

Mnogo faktora utiče na lošu statistiku u Srbiji. Po mišljenju dr Sedlecki, abortusi bi trebalo da budu besplatni da bi se žene vratile na državne klinike. A tako bi i mnogo veći broj njih prošao kroz savetovališta, dobio više informacija o kontracepciji ili se, ipak, odlučio na rađanje.

– Mnogo zavisi od države. U Holandiji, koja ima najnižu stopu abortusa, organizovana je dugogodišnja kampanja. Roditelji razgovaraju sa decom, u školama postoji seksualno obrazovanje, intenzivna savetovališta u zdravstvenim ustanovama, podršku daju mediji i javne ličnosti. I sve finansira država – objašnjava dr Sedlecki.

Inače, svega 18,6 odsto žena koje su u braku ili stabilnoj vezi, a koje ne planiraju dete, koriste kontraceptivna sredstva, pokazalo je poslednje istraživanje Ministarstva zdravlja.

Izvor: Večernje novosti