Vera Vong: Modna zavisnica

Njeno ime blista na nebu iznad istočnog Njujorka. Njene venčanice oblače sve one devojke koje i pre venčanja drže do svog imena, a njene večernje haljine opravdavaju postojanje crvenog tepiha. Predstavljamo vam Veru Vong, koja za sebe kaže da je pre Parižanka nego Njujorčanka..

Šeron Stoun, Dženifer Lopez, Uma Turman, Viktorija Bekam, Dženifer Garner, Maraja Keri… Lista je poduža, teško je nabrojati sve holivudske zvezde koje su se udale u bajkovitim kreacijama njujorške kraljice mode Vere Vong. Pošto je osvojila Ameriku svojim linijama venčanica i večernjim haljinama, sada pažnju privlači svojom prêt-à-porter linijom. Njena zimska kolekcija ovoga puta omaž je slikaru Van Dongenu, tako da modeli odišu ekspresionističkim bojama i poetskim dodacima.

Devojka iz visokog društva
Vera Elen Vong rođena je 27. juna 1949. u Njujorku. Njen otac Čengčing Vong, sin generala u kineskoj vojsci, nakon revolucije emigrirao je u Ameriku. U novoj domovini brzo se probio u svetu biznisa, pa je njegova ćerka Vera odrasla kao tipična Njujorčanka iz visokog društva. Živela je na Park aveniji i pohađala prestižnu školu Chapin za devojčice iz „dobrih porodica“. Kao dete sanjala je o tome da postane uspešna klizačica, ali su se ti snovi raspršili kad nije uspela da uđe u američki tim za zimsku olimpijadu 1968. godine. Tokom svog „klizačkog perioda“ otkrila je talenat za kreiranje odeće, još kao osmogodišnja devojčica skicirala je suknjice kakve bi volela da nosi na takmičenjima. 

Svoju prvu Hèrme torbu dobila je već sa 16 godina, pa ne čudi što je tako rano postala modna zavisnica. Njen otac insistirao je da upiše pravni fakultet, a nakon što je odbila njegov savet, uskratio joj je dalju finansijsku pomoć. Na kraju je kao kompromis studirala istoriju umetnosti na koledžu Saint Lawrence, potom na njujorškom fakultetu Kolumbija i pariskoj Sorboni.
Vera objašnjava šta je to što ju je privuklo modi: Svakako, vodila me je strast prema modi. Potreba da žena menja izgled pomoću frizure, šminke, haljine… Oduvek sam se bavila modom – kad sam bila mala, u svakom broju L’Officiela odabrala bih sebi odelo; bila sam luda za tim časopisom. Moja majka je u to vreme bila veoma otmena i moderna. Ona je razumela i volela Sen Lorana više od ostalih. Ona me je svemu naučila. U Parizu sam provela trećinu svog vremena učeći i kupujući tako što sam posmatrala ljude na ulici. To utiče na formiranje ukusa u svakom smislu.

Kao studentkinja, preko leta je radila u butiku Yves Saint Laurent na Aveniji Medison, gde su je već poznavali i kao dobru mušteriju. Tamo je upoznala i Frensis Stajn, modnu urednicu američkog Voguea, koja ju je, prepoznavši njenu strast prema odeći, nagovorila da dođe na razgovor za posao u tom magazinu.

Opsesivna kupoholičarka
Brzo je privukla pažnju nadređenih jer je sve znala o odeći. To i nije čudno jer je obožavala da kupuje odeću i nije se stidela da to prizna.
„Preterujem u kupovini odeće i nakita. Imam čitave kolekcije. Ponekad kupim stvari koje nikad ne nosim. Ima tu nečeg umetničkog. Kad god negde idem, pre nego što počnem da se spremam, dugo razmišljam o tome da se ne ponavljam, jer Opra Vinfri uvek snimi šta sam obukla. Gotovo da mogu da otvorim sopstveni butik Hèrmes… Imamo asistenta koji za nas kupuje upravo u tom butiku, ali se on upravo sprema za penziju. U Hèrmesu je moj otac poručivao svoje kaiševe i futrole za naočare, a majka je tu kupovala kožnu galanteriju i sve svoje torbe“, objašnjava Vera svoje kupoholičarske nagone.

Posle 16 godina rada u magazinu Vogue, Vera se odlučila za rad kod dizajnera. Odmah je dobila ponudu od legende njujorške visoke mode Džefrija Bina. Bila je oduševljena jer je oduvek cenila Binov umetnički senzibilitet, ali kad je sve dogovoreno, dan pre nego što je trebalo da počne da radi u njegovom studiju, dobila još primamljiviju ponudu: da radi za Ralfa Lorena. Kod Ralfa je dobila priliku da dizajnira modne dodatke, a potom i njegovu sportsku liniju.

ž

Haljine za venčanja
Kada je Vera napunila 40 godina, otac joj je predložio da se oproba kao samostalni kreator. On je kao pravi biznismen dobro proučio tržište i Veri predložio da kreira venčanice. U modnom svetu, osim dizajnera visoke mode, niko nije kreirao venčanice. Haljine za venčanje su bile ili previše obične, ili preskupe čak i ženama koje su imale dovoljno novca. Dior, Chanel, Valentino ili Lacroix venčanica koštaju najmanje 100.000 dolara, a devojke koje vole modu i mnogo troše na prêt-à-porter, ipak ne mogu da priušte takav ekstravagantan trošak.

Ostalo je istorija. Vera Vong je 1990. godine otvorila svoj prvi salon venčanica u njujorškom hotelu Carlyle i vrlo brzo se proslavila. Uskoro su i žene koje su mogle da priušte čak i odeću visoke mode, poput holivudskih zvezda, počele od nje da naručuju venčanice.
Holivudske zvezde njene modele nisu birale samo za venčanja, nego i za glamurozne događaje, kao što je dodela Oskara. Holi Hanter je 1994. godine dobila svoju zlatni statuetu za ulogu u filmu „Klavir“ odevena upravo u njenu kreaciju. Među modnim sladokuscima najzapaženija kreacija Vere Vong na Oskarima svakako je haljina boje breskve koju je nosila Šarliz Teron 2000. godine. Mnogi se još sećaju Kire Najtli i Mišel Vilijams u njenim raskošnim toaletama na dodeli najznačajnijeg filmskog priznanja 2006. godine.

Širenje modnog carstva
Nakon što je polako ali sigurno izgradila svoje carstvo venčanica, počela je da dizajnira i prêt-à-porter kolekcije, ali posao širi i na cipele, parfeme, naočare, pa čak i na posuđe i nameštaj.

Morala sam da prekinem proizvodnju prêt-à-porter odeće pošto je u javnosti bio loše prihvaćen. To je bilo frustrirajuće, ali naprosto nije bio pravi trenutak za to. To vreme sam iskoristila tako što sam bez pritiska eksperimentisala sa materijalima, krojenjem, šavovima. Nismo predstavljali tu liniju četiri godine i onda sam njom nedavno osvojila nagradu CFDA (nagradu udruženja modnih dizajnera Amerike) za najboljeg dizajnera ženskih kolekcija, objašnjava Vera.
Posle modnog Oskara, kako nazivaju nagradu CFDA, prošle godine je dobila i nagradu za životno delo, koja nosi ime Andre Leon Talley, a dodjeljuje je Savana koledž za umetnost i dizajn.
Vera Vong nastavlja s novim uspešnim poslovnim potezima: nedavno je potpisala ugovor sa trgovačkim lancem Kohl’s, pa se u njihovim buticima, namenjenim kupcima skromnijih platežnih mogućnosti, prodaje linija Simply Vera.
Uz toliko različitih linija, pitanje je gde Vera nalazi inspiraciju: Pariz me uvek inspiriše, to je grad u kojem se o modi razmišlja do najsitnijeg detalja. Parižanima ništa ne može da promakne. Divim se njihovoj strasti prema modi. U Francuskoj nećete naći ništa drugo do stil i kvalitet. Umetnost mi takođe predstavlja veliki izvor inspiracije. Način na koji se ljudi pokušavaju da se izraze je ono što me u modi interesuje.

Tekst: Jelena Karakaš