Zašto se prva ljubav ne zaboravlja?

Svi će se složiti da „prva ljubav zaborava nema“, ali da li znate zašto je tako?

Istraživanja su dokazala da je pamtimo zato što se, u stvari, radi o traumatičnom iskustvu. Prva ljubav aktivira posebne veze u neuronima koje izazivaju mešavinu straha i teskobe.

Ono što nazivamo „leptirićima u stomaku“ zapravo je koktel osećanja kao što su nervoza, strah i opsesivnost. Kad se tome dodaju strast i fizička privlačnost, dobijamo „mešavinu“ koju zovemo prva ljubav.

Taj prvi, intenzivni osećaj ljubavi izaziva specifične neuronske reakcije koje su drugačije, ali ne i manje snažne od reakcija do kojih dolazi prilikom drugog, trećeg i svakog sledećeg zaljubljivanja, pišu „Novosti“.

Ipak, prva ljubav ostaje urezana duboko u nama zato što se tom prilikom aktiviraju delovi mozga koji su odgovorni za upravljanje mehanizmima zavisnosti i mentalne uravnoteženosti. Zanimljivo je, međutim, da se prva ljubav prilično razlikuje od „prave“. Naime, kod prave ljubavi aktiviraju se sasvim drugačiji delovi mozga koji su povezani sa motivacijom. Zbog toga je ona uvek manje opsesivna od prve.

Psihijatar Donatela Maraciti, autorka knjige „Priroda ljubavi“, potvrđuje ove rezultate. Ona kaže kako se sa prvim snažnim osećajem aktiviraju delovi međumozga pod uticajem amigdale, što bukvalno opija neurone i rezultira, kako kaže „biohemijskom olujom“.

Prva ljubav ponekad pređe u pravu za šta je „kriv“ oksitocin koji gasi zone amigdale i aktivira delove mozga povezane sa užitkom. Ukratko, osećaj teskobe i napetosti vremenom se pretvara u uživanje.

Ipak, mnogo češće prva ljubav ostane samo prva, a dr Mariceti to objašnjava činjenicom da naš mozak nije spreman za takve promene pre 19. ili 20. godine.