Divlji seks: Kada, u kolikoj meri i da li je uopšte preporučljivo?

Divlji seks može biti nezaboravno iskustvo. Ali važno je u ceo proces uključiti partnera i to pre samog odnosa. Evo šta kažu stručnjaci!

Pre nego što se pozabavimo ovom temom, ističemo da stručnjaci ne odobravaju surovost i preterano grub seks, niti bismo trebali da pristajemo na to. Ali seks nije samo oblik komunikacije, već i u velikoj meri – impuls, nekontrolisana strast, koja ponekad koristi senzualnu oštrinu.

Strastveni, divlji seks podseća nas da želja za partnerom oslobađa životinjsku prirodu u čoveku i daje nam mogućnost da doživimo vedro i začinjeno zadovoljstvo. Osim onog koje nastaje kao odgovor na nežna produžena milovanja. Intimni partneri su kroz istoriju čovečanstva pokazali grubost, primitivnost i pritisak, kažu stručnjaci. Primer je Kama Sutra, gde postoje tipologije ogrebotina, udaraca i ugriza sa veoma poetskim nazivima: „polmeseca“, „pocepani oblak“, „koral i dragulj“. Ali da bi se zaista razumelo kako odnos „pocepanog oblaka“ pruža zadovoljstvo, moramo se osloboditi nekih stereotipa povezanih sa seksualnošću.

Divlji seks- psihologija strastvenih odnosa

Svako naizmenično organizuje odnose tokom kojih traže od partnera da zadovolji njihove želje istražujući svet svojih sopstvenih fantazija i otvarajući ga ka drugom. Seksualne igre uloga, u kojima se partneri unapred dogovaraju o stepenu slobode, omogućavaju paru da izbegne frustracije i međusobne optužbe. Stvarajući prostor za igru u seksualnim odnosima, dajemo sebi necenzurisano sredstvo samoizražavanja, koje nam omogućava da oslobodimo svoju zdravu agresivnost.

Predmet požude

Govoreći o ljubavi, dosta pažnje poklanjamo nežnosti, duhovnoj bliskosti i nezasluženo ostavljamo po strani frubost i agresivnost koji su podjednako važni u intimnom životu. Uglavnom zato što ove reči doživljavamo kao sinonim za okrutnost i neprijateljstvo, kao želju da se naudi drugome. Zaista, zlostavljanje je uvek povezano sa potpunom bespomoćnošću ili, naprotiv, apsolutnom svemoći, kada se drugi doživljava ili kao neprijatelj kojeg treba poniziti, uništiti, ili kao predmet koji se može koristiti po sopstvenom nahođenju. Ali u seksu besomučni pritisak i ispoljavanje životinjske prirode u nama sugerišu sasvim drugačiji odnos prema partneru – kao ravnopravnom. Oni vam omogućavaju da osetite sopstvenu snagu, vitalnu energiju, bez koje želja nestaje. Takva agresivnost prestaje da bude oružje i postaje instrument želje i zadovoljstva.

Agresivnost se u psihologiji naziva jednim od najvažnijih kvaliteta za razvoj ličnosti osobe. Proces ishrane koristi se kao metafora: čovek „napada” hranu, grize je, žvaće, kako bi dobio supstance i energiju neophodnu za rast. Tako je i u seksu: oštrina i pritisak vam omogućavaju da dobijete senzualno zadovoljstvo, zadovoljstvo od drugog. Pri tome je važno posmatrati okvire i granice usvojene u odnosu određenog para.

Divlji seks se manifestuje kroz fantazije

Jedna od tajni zrele seksualnosti je vešto upravljanje svojom agresivnošću. Kada se stalno suzdržavamo, seksualni odnosi postaju monotono, što dovodi do frustracije. Osećamo se razočarano, nezadovoljno, nesposobni da shvatimo nešto važno za sebe. Kada je agresivnost preterana i neobuzdana, ona se razvija u nasilje. Da bi pronašli pravu ravnotežu, i žene i muškarci moraju da priznaju i prihvate svoje fantazije. Na kraju krajeva, oni stvaraju energiju koja hrani seksualnu želju i oslobađa telo.

Prema studiji američkih psihologa Roberta Kruksa i Karle Baur (Robert Crooks, Karla Baur), 13% muškaraca i 3% žena sanja da „prisiljava nekoga da ima seks“, a 10% muškaraca i 19% žena sanja „prisilnog seksa“. Ali ne usuđuju se svi da kažu voljenoj osobi šta žele. U prvom periodu strasti ljubavnici možda neće razgovarati o seksualnim fantazijama, ali etablirani par mora naučiti da razgovara jedni sa drugima, stekne seksualnu kulturu, stvori sopstveni rečnik za izražavanje osećanja i fantazija.

Na primer, žena može partneru dati do znanja da je njegovo ponašanje uzbuđuje, pričinjava joj zadovoljstvo i tako ga poziva da pokaže agresivnost u ovom obliku. Mnogi od nas se plaše svojih misli i osećanja– deluju nam nemoralno, sramno i zato ih teramo iz svesti. Ali postoji velika razlika između tajnih i eksplicitnih seksualnih snova: kada partneri odluče da podele svoje fantazije jedni sa drugima, ova iskrenost, po pravilu, zbližava par, oslobađa osećanja i omogućava im da pokažu „razumnu agresivnost“.

Nežna zver?

Tendencija da se potisne agresivna strana seksualnosti povezana je i sa činjenicom da je vekovima bila sinonim za ponižavanje žene. Bilo je neophodno proći kroz seksualnu, feminističku revoluciju da bi se konačno priznalo pravo žene na zadovoljstvo. I ako je ranije glavna uloga u seksu bila dodeljena isključivo muškarcu, sada je često preuzima žena, slažu se stručnjaci.

Ali šta je sa muškarcima? Seksolozi navode da se mnogi osećaju kao zarobljenici dvostrukih zahteva žene – važno joj je da partner u svakodnevnom životu bude nežan i pun razumevanja, a u krevetu da se pretvori u moćnog muškarca. Ali, ovo nije dvostruki standard.. Ovakva situacija samo daje muškarcu šansu da živi i da potpunije iskaže svoju seksualnost. Čini se da je danas već došao red da muškarci govore o svojim intimnim potrebama, ne rastvarajući se u seksualnosti žene, ali ne vraćajući se na stare muške stereotipe.

Oslobodite strast

Da bi se impulsivni deo naše seksualnosti izrazio, potrebno je da mu damo takvu priliku. U trenutku kada konačno odlučimo da oslobodimo svoju želju, dajemo sebi šansu da vezu učinimo življom, a zadovoljstvo intenzivnijim. Shvatajući svoju seksualnost, uživamo. Ni životinje to nisu lišene, ali seksualnost čoveku daje više – mogućnost da doživi osećaj bliskosti sa drugom osobom. Stoga se u manifestacijama životinjske strasti može videti još jedan razlog … da se osećamo kao ljudi.

Divlji seks- šta gasi seksualne nagone

Energija naše seksualne agresivnosti se gubi ako je… ne pokažemo. Ali da biste iskoristili ovaj „doping“, morate razumeti šta ga blokira u nama.

Represivni stereotipi. Da biste ih videli, trebalo bi da se zapitate: „Šta ne smem sebi da radim u krevetu?“, „Ko sebi ne dozvoljavam da budem?“. Naši inhibirajući stereotipi mogu biti rezultat naše lične istorije („Muškarac mora biti aktivan“, „Ovaj položaj ponižava ženu“), ali na njih mogu uticati i društveni mitovi. („Da biste postali seksualno slobodni, morate pokušati sve“, „Seksualni kontakti moraju biti najmanje tri puta nedeljno.“)
skrivenih sukoba.

Potisnuti bes, stalni prigovori – sve to truje seksualne odnose. Ova (loša) agresivnost, bilo da je oslobođena ili zadržana, nema mnogo veze sa seksom i postaje prepreka istinskoj intimnosti.

Napeto telo. Kada um kontroliše telo, ono se steže i zatvara, blokirajući cirkulaciju seksualne energije. Kompleksi oko njihovog izgleda, anksioznost, navika da sve emocionalno kontrolišu mogu obuzdati ispoljavanje seksualnih impulsa.