Milan Konjović

1 slikar 15 fotografa 30 umetničkih dela

Zbirka Galerije „Milan Konjović” broji 1.084 odabrana rada umetnika i pružapresek kroz čitav stvaralački vek slavnog slikara, a dela se prezentuju u vidu retrospektivnih izložbi (bilo ih je 12) i povremenih tematskih izložbi, kojih je bilo pedesetak. Galerija organizuje brojne izložbe Milana Konjovića širom Srbije i u inostranstvu. Galerija „Milan Konjović” je, sa više od pola miliona dosadašnjih posetilaca, izuzetno značajna u kulturi ne samo grada Sombora, već i šire, te kao takva predstavlja neizostavno mesto za posetu.

Opus slikara Milana Konjovića čini preko 6.000 radova: ulja, pastela, akvarela, tempera, crteža, tapiserija, pozorišnih scenografija, skica za kostime, vitraža, mozaika i grafika.

Stvorio je lični prepoznatljivi stil ekspresionističkog

temperamenta, a punu afirmaciju doživeo na 294 samostalne i 693 kolektivne izložbe u Jugoslaviji i brojnim centrima Europe (Prag, Budimpešta, Beč, London, Amsterdam, Rim, Pariz, Atina, Moskva) i sveta (Sao Paolo, Nju Jork, San Francisko…).

Umetnički put Milana Konjovića započinje tzv.„ranom fazom”, za vreme školovanja po srednjoj Evropi. Odlaskom u Pariz, boja postaje bitan element slikarstva, te nastaju prva remek dela u „plavoj fazi”, koju povratkom u domovinu smenjuje strastvena„crvena faza” na slikama predela i ljudi Vojvodine i Dubrovnika. Rat i zarobljeništvo stišavaju kolorit„sive faze”, a 1953. dolazi do prekretnice, slobodnijeg odnosa prema predmetu i dominacije čiste, intenzivne boje na delima „kolorističke faze”, slikarske orijentacije koja kulminira u „asocijativnoj fazi”, najzrelijem periodu umetnikovog stvaralaštva. „Vizantijska faza”, nastala u poznim Konjovićevim godinama, inspirisana vizantijskim ikonama i freskama, zatvara krug umetničkog puta.

VUKICA MIKAČA
Mojim opusom dominiraju lica ljudi

Fotografiji sam posvećena od svoje sedamnaeste godine. Dugogodišnji sam član, a danas i predsednica Umetničkog saveta ULUPUDS. Radila sam u mnogim redakcijama, petnaest godina sam bila oficijelni fotograf Ateljea 212, a danas i Pozorišta Boško Buha. Sarađivala sam sa svim beogradskim pozorištima, izlagala po pozorištima u Sarajevu, Zaječaru, Novom Sadu, Budvi gradu teatru... Mojim stvaralačkim opusom dominiraju ljudska lica, pogotovo glumačka.

Fotografija koja definiše moje stvaralaštvo: Fotografija Ivane i Steve Žigona svrstana je u antologijske i zato sam je odabrala. Znači mi što mi je Toma Peternek rekao da je to jedna od najboljih fotografije koje je video. Kad sam je stvarala 2003. godine, bila sam veoma uzbuđena i znala sam da nikad više ovo neću uspeti ponoviti.

JAROSLAV PAP
Fotograf prirode

Više od 25 godina bio sam foto-reporter u listu Dnevnik, danas radim u NA Tanjug, ali uvek nađem vremena i za fotografisanje prirode. Urednik sam fotografije u časopisima Lovac i Dobar lov. Osnivač sam fotografskog pokreta Foto lov, namenjenog prvenstveno mladim fotografima koji su rešili da žive s prirodom, a ne pored nje. U Svetskoj organizaciji CIC, kao fotograf prirode, stojim rame uz rame s najpoznatijim svetskim imenima iz domena prirodnjačke fotografije.

Fotografija koja definiše moje stvaralaštvo: Ove fotografije nastale su u SRP Gornje podunavlje Sombor, gde rado fotografišem. Razlog je jednostavan – pojedini delovi rezervata izgledaju kao pre faze globalizma i ljudske pohlepnosti na račun prirode.

ALEKSANDAR KAMASI
Poigravanje različitim vrstama fotografije

Fotografijom se bavim petnaest godina. Za to vreme sam prošao kroz razne redakcije dvenih i nedeljnih novina i magazina, a trenutno sam najviše okrenut studijskoj i stock fotografiji. Mojim stvaralaštvom ne dominira određeni tip fotografije, već se on periodično menja. Najpre sam bio orijentisan ka sportskoj fotografiji, koja me je i uvela u novinarstvo, a možda mi je najdraža ”life”, tj. dokumentarna fotografija.

Fotografija koja definiše moje stvaralaštvo: Odabrana fotografija je deo serije koju spremam za izložbu, a reč je o fotografijama Novog Sada projektovanim na telo modela.

SENJA VILD
Moda i arhitektura – dominantni motivi

Fotografijom se objektivno bavim od malih nogu, uz svoje roditelje, a subjektivno sam počela pred kraj srednje škole, kad više nisam bila samo ispred objektiva, već i iza. Već na početku studija sam počela da radim, a od diplomiranja sam freelancer. To mi daje mogućnost da upoznajem nove ljude, da radim sa kreativcima različitih struka, stičem iskustva… Na mojim fotografijama dominiraju moda i arhitektura – zajedno i odvojeno.

Fotografija koja definiše moje stvaralaštvo: Ova fotografija nastala je početkom godine, u saradnji sa grafičkim dizajnerom Aleksandrom Sašom Škorićem. Njegove papirne maske poslužile su mi kao inspiracija za priču “Twins”. Na projektu je učestvovao modni dizajner Milan Zejak i moj prijatelj, grafički dizajner Miloš Stanković.

Danilo Mijatović
Umetnost - način da upoznamo sebe i sagledamo svet

Rođen sam u Lazarevcu 1989. godine, a fotografijom se bavim od 2009. godine. Diplomirao sam na Fakultetu primenjenih umetnosti - odsek fotografija. Učestvovao sam u projektu “Impunity Watch”, holandske nevladine organizacije, u vezi s ratovima 90-ih. Interesuju me audio-vizuelne umetnosti i savremeni teatar. Istraživanjem različitih psiholoških stanja i ispitivanjem granica ega pokušavam da demistifikujem sopstvene strahove, što mi je cilj u životu, ali i u bavljenju fotografijom. Pokušavam da upoznam sebe i sagledam svet na jedini način koji umem, kroz umetnost, odnosno fotografiju.

Fotografija koja definiše moje stvaralaštvo: Izabrana fotografija, sama po sebi, bolje objašnjava unutrašnje sukobe kojima se bavim.

DRAGAN KUJUNDŽIĆ
Dokumentarne priče u formi fotografije

Profesionalno se bavim fotografijom 30 godina, radio sam kao foto-reporter u mnogim medijima, a freelancer sam od 2010. Trenutno najviše radim na edukaciji (držim foto-kurs u UK “Parobrod”) i realizaciji fotografskih projekata čiji sam i autor. Najviše mogućnosti da se kreativno izrazim daju mi dokumentarne priče, koje radim ili za nekog klijenta ili po sopstvenom izboru. Imam sreću da mnogo putujem, a s tih putovanja kao suvenir redovno donosim više hiljada fotografija.

Fotografija koja definiše moje stvaralaštvo: Ova fotografija nije niti moja najbolja, niti mi je omiljena, ali na neki način predstavlja moja trenutna interesovanja i nešto u čemu najviše uživam fotografišući. Nastala je pre nekoliko godina, a na njoj je novi kompleks poslovnih i vladinih zgrada u Berlinu, na reci Šper.

ĐORĐE ARAMBAŠIĆ
U mom stvaralaštvu dominira dokumentarna i portretna fotografija

Pre nego što sam 2001. godine upisao Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, moje fotografije su dobile niz nagrada. Diplomirao sam 2008, a tokom studija sam snimio filmove “Beži zeko, beži” i “Minus” (treća nagrada na Filmskom Festivalu u Kanu, selekcija “Cinefondacion”). 2014. celovečernji igrani film “Neposlušni” biva uvršten u takmičarsku selekciju na “Sundance Festvalu”, a iste godine za taj film dobijam nagrade za filmsku fotografiju na festivalima u Torontu i u Herceg Novom. Ove godine je igrani film “Panama” uvršten u zvaničnu selekciju Kanskog festivala, a upravo završavam svoj treći igrani film “Igla ispod praga”. Angažovan sam i na snimanju serije “Vere i zavere”, po romanu Aleksandra Tišme.

Fotografija koja definiše moje stvaralaštvo: U mom stvaralaštvu dominira dokumentarna i portretna fotografija, a ova fotografija koju sam odabrao predstavlja jedan od čestih ambijenata u kojima sam fotografisao – šinobus.

RADIVOJ HADŽIĆ
Novinarska fotografija kao odraz realnosti

Rođen sam ’60. godine. Fotografiju sam zavoleo veoma rano, a prva znanja sam stekao na tada aktuelnim kursevima. Iako mi je već u srednjoj školi bilo jasno čime ću se u budućnosti baviti, upisao sam i završio pravni fakultet. Na pitanje zašto odgovor je vrlo jednostavan – to sam učinio zbog oca, a kad sam stekao diplomu, definitivno sam krenuo fotografskim putem. ’89. godine sam se zaposlio u „Dnevniku“. Kad radite u dnevnim novinama, podrazumeva se da „pokrivate“ sva dešavanja u gradu, kako lepa, tako i ona tužna ili dosadna. Onako, za svoju dušu, volim da slikam lepe devojke.

Fotografija koja definiše moje stvaralaštvo: Ova fotografija je nastala na ovogodišnjem festivalu “Exit”. Na njoj je igračica koja je bila na Dens areni, a poljubac šalje meni.

LUNA JOVANOVIĆ
Intimni dijalog sa svetom ideja

Bavim se vizuelnom umetnošću već šest godina. Ove godine sam završila master studije iz oblasti teorije umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, a diplomirala sam na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na Odseku za fotografiju. Bavim se aranžiranom fotografijom, a fotografsku sliku tretiram kao pozornicu koja služi realizaciji određenog koncepta. Za mene fotografija podrazumeva intimni dijalog sa svetom ideja, dijalog realizovan telom i gestom.

Fotografija koja definiše moje stvaralaštvo: Izabrala sam ovaj omaž rađen 2012. kao nešto što najbolje predstavlja moj dosadašnji vizuelni izraz. Nastao je kao odgovor na kolaž – sliku s leve strane, autorke Charlotte Bracegirdle.

BORIS BAJČETIĆ
Beležim svakodnevne, ali neobične situacije

Posvećen sam fotografiji oko šest godina iako sam zaposlen u marketingu. Volim uličnu i life fotografiju, zadovoljstvo mi je da beležim svakodnevne, ali neobične, situacije iz života običnih ljudi. One su, kažu mnogi, često duhovite i predstavljene s dozom ironije, ali mislim da je moja simpatija prema tim ljudima uvek primetna i očigledna.

Fotografija koja definiše moje stvaralaštvo: Fotografiju koju sam izdvojio nazvao sam Špijunska posla. Radoznalost i večito pitanje šta radi komšija jedna je od dobro poznatih karakteristika ljudi iz naših krajeva. Špijuni su oduvek među nama, a ovaj je jednog nedeljnog popodneva uhvaćen na delu u Kikindi. Nije znao da i iznad špijuna ima špijun, i to sa foto-aparatom.

ALEKSANDAR RADOŠ
Fotografija “dinarskog tipa”

Bavim se fotografijom tridesetak godina, a zaposlen sam u Arhivu Srbije. Na pitanje koji tip fotografije dominira mojim stvaralaštvom, po uzoru na Cvijića odgovoriću – dinarski tip. Prvi put sam ga tako definisao, ali mislim da je najtačniji izraz onoga što tražim, osluškujem i vidim u fotografiji.

Fotografija koja definiše moje stvaralaštvo: Fotografija je nastala 2006. u Parizu, kao autobiografska, uz zaista dugo čekanje trenutka kad će ptica poleteti. Uzgred, analogno je snimljena.

MILICA MRVIĆ
Komunikacija na više nivoa

Fotografijom se bavim deset godina. Godine 2011. diplomirala sam na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, Odsek fotografija. Trenutno živim i radim u Budimpešti. Režirana tj. aranžirana fotografija polje je na kojem se osećam ”kao kod kuće”. Volim da razvijam priče oko različitih tema i ideja, koje kasnije komuniciraju s posmatračem na više nivoa, a često putem brojnih, pažljivo biranih detalja. Na taj način pristupam i svojim ličnim radovima i onim naručenim i komercijalnim.

Fotografija koja definiše moje stvaralaštvo: Ova fotografija je nastala nedavno, kao deo editorijala za novu kolekciju domaćeg modnog brenda MEME.

BOJANA ANDRIĆ
Negujem analognu fotografiju

Moji fotografski počeci datiraju od srednje škole, tačnije upisom na foto-kurs 1998. godine i intenzivnom posvećenošću negativskom postupku kroz celu gimnaziju. Zatim sam se, ipak, opredelila za studije Filmske i TV kamere, gde se uz fotografiju učim pokretnim slikama i stičem iskustvo direktora fotografije, što mi je danas prevashodna okupacija i posao. Kad nisam na filmu i ako fotografije ne radim komercijalno, i dalje negujem analognu fotografiju i svaku vrstu pozitivsko-negativskog postupka, a od motiva preovlađuje portret.

Fotografija koja definiše moje stvaralaštvo: Konkretna fotografija je u stvari kvadrat izvučen sa super8mm filmske trake, na kojoj je u srebru zapisan spot Ljubavi moja, koji veoma volim, a snimljen je za grupu Goribor.

MIRKO TABAŠEVIĆ
Komercijalna, modna i budoir fotografija kao opredeljenje

Više ne mogu ni da se setim kad mi je fotografija postala ljubav, ali znam da se njome profesionalno bavim od 2003. godine. Pre osam godina sam postao deo tima “Color pressa”. Kad se ima u vidu gde sam zaposlen, jasno je da sam fotografisao bezbroj ličnosti iz našeg javnog života. Ukoliko bi trebalo da u jednoj rečenici kažem šta još radim, rekao bih – komercijalnu, modnu i boudoir (erotsku) fotografiju. Bez obzira na žanr, a budući da su modeli uglavnom bile žene, uvek sam se trudio da moje fotografije ne budu odraz “muškog pogleda na žensko telo i lepotu”, već da – u trenutku kad je fotografija spremna za objavljivanje – one njome budu podjednako zadovoljne koliko i ja.

Fotografija koja definiše moje stvaralaštvo: Ova fotografija je deo serije rađene za reklamnu kampanju brenda koji proizvodi veš i čarape. Odabrao sam je zato što mislim da u potpunosti ilustruje prethodne rečenice.

PREDRAG UZELAC
Život kao niz fotografija

Fotografija... jedna od retkih stvari koja mi nije dosadila. Jednostavno, “ušunjala” mi se u život i ostala. Otac me je u prvom srednje odveo na kurs fotografije, ali fotografije – ni blizu – nisam bio svestan još nekoliko godina. Međutim, u jednom momentu sam shvatio da neprestano nešto kadriram, komponujem, prebacujem u crno-belo, menjam, pretvaram u fotografiju, onako “na suvo”, bez kamere. Onda se pojavila mogućnost da u studentskim danima, fotografišući zaradim neki dinar, pa i da uz tu mogućnost nešo uradim za sebe. Vremenom sam postao “svoj sopstveni fotograf”, kadar da snimi momente poput onih koje je do tada, u svojim mislima komponovao. Malo-pomalo, prošlo je skoro trideset godina od kada se bavim i tuđim i svojim fotografijama.