Aleksandra Jeftanović: Doterana – u inat svemu

Čarobni ormar

Ako sam lepo raspoložena, odluku šta ću da obučem donosim za dva minuta, jer šta god da izvadim iz ormara, odlično se uklapa. Brzo se spremim, jer znam šta mi najbolje stoji i šta se sa čime slaže. A kad nisam dobre volje, maksimalno ću se napirlitati, a za to mi treba ponekad i sat vremena. Mnogo stvari radim iz inata, pa se tako doterujem u inat lošem raspoloženju.

Nekad Boško, danas Peđa
Proteklih godina, radeči sa stilistima i kreatorima, naučila sam da su mnogi, kad je moda u pitanju, mnogo veće neznalice od mene. Kad govorimo o stilistima koji spadaju u sam vrh, ako treba i sto puta, ponoviću ime Peđe Govedarice, ali ne zato što mi je drug. S vremena na vreme, kad otputujem u Njujork, njegove sugestije su mi dragocene. Dok sam bila mlađa, volela sam da čujem Boškovo mišljenje. Sećam se koliko mi je prijalo kad god bi počeo da hvali moj stil.

Pepeljugina sestra
Dok sam bila klinka, u mom ormaru bilo je cipela od broja 37 do 41, iako ja nosim 39. Danas se i sama pitam kako sam uspevala da koračam u dva broja manjoj obući. Pretpostavljam da sam bila kao Pepeljugina sestra. Sada nema šanse da obujem ili obučem nešto u čemu se ne osećam prijatno. Idem toliko daleko da nekoliko modela farmerki imam u dve veličine – manje letnje i veće zimske.

Sa Chanel tašnom – u krevet
Iako stalno kupujem nove stvari, čini mi se da se godinama isto oblačim. Mislim da imam izgrađen stil, pa zato i mogu stvari od pre pet sezona da kombinujem s potpuno novim. Više, čak, i ne znam šta je trend, jer se već dugo sve nosi i sve je dozvoljeno obuči. Ovog trenutka imam dva modna favorita – Chanel i Prada tašne. Kad je ta Chanel tašna ušla u moj život, s njom sam, bukvalno, spavala. Potpuno sam ozbiljna! Pored kreveta imam natkasnu na kojoj stoje sat i lampa, a danima je počasno mesto na njoj imala upravo ta tašna.

Pred kamerama u pozajmljenoj odeći
Ne volim kada emisije vodim u svojoj odeći. Pozajmljena garderoba nije uvek odraz mog stila, ali je odabrana zato što se dobro slika ili je potrebno promovisati određeni brend. Važno mi je da na ekranu izgledam lepo, ali mnogo mi je bitnija šminka od haljine. Takav odnos prema radnoj odeći nije pitanje stava, već osećaja. Kada sam angažovana kao voditeljka promocija i sličnih manifestacija, nosim svoje stvari. Za takve prilike imam desetak prikladnih kombinacija, koje, pak, privatno ne nosim. Tačno znam kada treba obući crnu koktel haljinu, kada belo ili crno odelo, a kad vodim Budvanski festival, što je postalo tradicija, nosim glamurozne haljine Ice Fashiona.

Njujork – najlepša šoping bajka
Šoping u Njujorku je najraznovrsniji, najbolji i najpovoljniji na svetu! Kad se iz tog grada vratim sa dva puna kofera, sledećih šest meseci ništa ne moram da kupujem. Ne mogu da poredim cene u Beogradu i Njujorku – tamo je smešno jeftino. Kad kažem koliko u Njujorku koštaju pojedine stvari, zvuči kao da pričam bajke, a sve samo zato što je Beograd, realno, preskup!

Bosa kroz Knez Mihailovu
Prošlog leta sam, sa svojom najboljom drugaricom, krenula u Que Pasu na večeru. Nasred Knez Mihailove pukla mi je sandala, i to tako da nisam mogla da napravim ni korak dalje, pa je jedino rešenje bilo da se izujem. Pošto mi se to desilo u nedelju uveče, kad nijedna radnja ne radi, nisam imala gde da kupim papuče za prvu pomoć. Dok sam onako bosa gacala ka kraju ulice, gde sam zaustavila prvi taksi, našalila sam se da mi preostaje jedino da sednem kraj fontane i od prolaznika zatražim neki dinar.

Dejvid Bekam? Ne!
Kad su muškarci u pitanju, moji modni kriterijumi nisu naročito visoki. Ipak, smeta mi neurednost i zapuštenost. Mislim da njima prija blago usmeravanje, ali nipošto od njih ne treba praviti Bekama.

Stari, dobri Trst
Često odlazim u Trst, s obzirom na to da mi tamo živi majka. Ne pamtim vreme kad su ljudi iz bivše Jugoslavije u tom gradu kupovali garderobu, ali tamo zaista mnogo toga može da se nađe. Uostalom, kad je moda u pitanju, u Italiji nema da nema. Naravno, uvek nešto kupim, ali isključivo onako usput – u Trst ne idem radi šopinga, pa nikad ne odvajam vreme za obilazak prodavnica. Fascinantno je što Italijanke, posle tridesete godine, izgledaju sve bolje i bolje. Jednostavno, tada več veoma dobro znaju šta im stoji i veoma vode računa o izgledu. Svaka od njih uspeva da dosegne sopstveni maksimum.

4 puta Ray Ban
Volim klasične Ray Ban naočare za sunce. Imam ih u raznim bojama, ali uglavnom su to varijacije na temu. Svake sezone kupim po četiri modela, pošto ih često gubim. Prošle godine sam prvi put odabrala velike, četvrtaste i ispostavilo se da su bile pun pogodak. Počela sam da širim modne vidike.

Tekst: Brankica Treskavica; foto: Miloš Nadaždin; čminka: Tamara Suslov; frizura: Mister X; haljine: Studio Suzana Perić