Alexandar Nikolich: Suzdržana elegancija
Postoji nekoliko srpskih kreatora koji su svoje ime i brend pozicionirali na svetskoj modnoj mapi. Jedan od njih je Alexandar Nikolich, koji svoje kolekcije redovno prikazuje na londonskoj nedelji mode. Diplomirao je na čuvenom Central St Martins-u u Londonu 2004 godine.
Do sada je radio za nekoliko velikih modnih kuća, među kojima su i Tristan Webber iz Londona i Daryl K iz Njujorka. Započeo je brend pod svojim imenom 2005. godine. Alexandrove kolekcije sačinjavaju sofisticirani kompleksni krojevi, a kvalitetni materijali odeću čine glamuroznom, ali ne napadnom. Njegovi modeli se pojavljuju u internacionalnim modnim magazinima kao sto su Vogue, Tatler, In Style, Elle, Tank, Another Magazin… Mnoge poznate ličnosti rado nose njegove modele, a oni najpoznatiji su: Ema Parker Bowles, Erin O’Coner, Robbie Williams.
Alexandar ne veruje u modne tendencije, već u individualni stil, a svoj kreacije opisuje kao nenametljivu eleganciju oštrih, pročišćenih linija. Sada se priprema za osvajanje američkog tržišta, a domaća publika biće u prilici da vidi novu kolekciju na narednoj, prolećnoj nedelji mode u Beogradu.
Da li se i koliko, od početka karijere pa do sad, promenio vaš odnos prema modi?
Naravno da jeste. U početku, odnos prema modi je bio mnogo naivniji nego sada, modu sam shvatao kao igru, kao prostor inspiracije, kreacije i ushićenja; više sam bio skoncentrisan na dizajniranje revijskih modela. Kad pogledam iz sadašnjeg ugla, modu više shvatam kao biznis kroz koji takođe ispunjavam sebe, ali na mnogo ozbiljnijem nivou – to smatram procesom odrastanja. Na početku, nisam bio svestan koliko je „sakrivenih“ dužnosti u poslu jednog dizajnera. Na primer, trenutak kada se završi revija je tek početak velikog posla, plasman kolekcije na tržište…
Šta za vas predstavljaju modne tendencije i koliko ih pratite? Da li možda postoji neka aktuelna tendencija koju ćete rado ispratiti svojim kreacijama?
Ne verujem u modne tendencije. Ja verujem u lični stil, u individualnu prezentaciju svake osobe ponaosob, i mislim da to u današnje vreme treba više potencirati, jer imamo puno izbora. Mislim da ljudima nisu potrebni dizajneri da im kažu šta da nose, već da im pruže sugestije, da ih na neki način inspirišu i „izazovu“ da probaju nešto novo, do sad neoprobano.
Možete li izdvojiti nešto na što se u svojoj dosadašnjoj karijeri bili najponosniji?
Postoje mnogi važni trenuci koji su mi dragi u karijeri, ali osećaj koji sam imao posle moje prve revije na London Fashion Weeku je neponovljiv, naročito kada sam video pozitivne kritike britanskog Vogue-a. u tom trenutku sam bio jako ponosan.
Vaša je estetika je već postala vrlo prepoznatljiva; kako biste je sami opisali?
U najkraćem: jednostavnost, oštrina, čista linija i vrhunski kvalitet materijala i izrade. Koncentrisanje i igranje sa detaljima i neupadljiva elegancija…
Kada ste poslednji put sreli neku svoju mušteriju, i koliko ste bili zadovoljni njenom interpretacijom vaše odeće?
Pre par dana sam video glumicu Branku Katić u Londonu, u mom kaputu. Naravno, Branka je jako lepa žena i moji modeli izgledaju odlično na njoj. Kad god vidim osobu da nosi moje stvari bude mi jako drago, pogotovu osobe koje imaju taj redak osećaj za uklapanje, neuklopivog.
Poznato je da dizajneri koriste mood board, šta je na njoj stajalo tokom pripreme vaše poslednje kolekcije, čime ste se inspirisali?
Inspiracija za prošlu kolekciju je bila voda, tako da je mood bord
sadržavao neke očigledne, ilustrativne fotografije koje su mi davale osećajni pravac u kojem sam sve dublje išao sa kolekcijom, gradeći je, do finalnog oblika. Sećam se fotografije skulptora Alberta Giacomettija „Standing Woman“ koja nije imala puno veze sa vodom, ali mi je predstavljala istovremeno jačinu i krhkost, koju sam takođe hteo da prenesem u kolekciju…
Kako izgledaju muškarac i žena za koje vi kreirate? Kakvu energiju nose, kako se ponašaju?
Moj ideal muškarca, a takođe i žene se najviše ispoljavaju u suzdržanoj eleganciji. Oni su samouvereni, bez potrebe da to ističu. Muškarac i žena za koje ja dizajniram su svesni svoje snage, i svoju privlačnost ispoljavaju na jedan suptilan, sebi svojstven način. Jako mi je bitno da osoba koju zamišljam poseduje individualnost i ličnu harizmu, uz suptilnu dozu rizika…za nepoznatim.
Postoji li neko kome se divite u svetu mode?
Poštujem mnoge dizajnere zbog različitih stvari, ali naravno, izvojio bih YSL i Helmut Langa; iako rade po različitim idejnim konceptima, imaju tu jednostavnost, oštrinu i senzibilitet koji je meni blizak.
Čega se najradije setite kada je reč o modi?
U procesu stvaranja kolekcije postoji jedan trenutak kada sva inspiracija, priprema i rad jednostavno „kliknu“ u jednu sinhronizovanu priču. To je trenutak kristalizacije, koji proizvodi novu vrstu energije – mislim da to stručnjaci zovu sinergija. Najdraži mi je taj trenutak; pošto je ceo moj tim usklađen u shvatanju koncepta i njegovoj materijalizaciji… Taj trenutak mi donese nevorovatno uzbuđenje i voleo bih kad bi mogao trajati večno.
Šta vam pokreće maštu?
Osećanja. Traganje za nečim novim i konstantno eksperimentisanje. Naravno, inspiracija u doživljavaju umetnosti koja nije moja…
Na čemu trenutno radite?
Trenutno radim na novoj kolekciji za jesen/zimu 2009/2010. Upravo sam se vratio iz Njujorka, gde sam završio istraživanje i pronašao prodajnog agenata koja će plasitati moj brand na Americko tržište. Završio sam početne faze: crteže, izbor materijala… Sledeći korak je izrada prvih prototipa, u Beogradu, i slikanje look booka, u Londonu.
Možete li nam otkriti u kom će se smeru dalje razvijati vaš dizajn?
Mislim da ću uvek zadržati osnovne principe, kao što su: jednostavnost, pročišćenost i oštrinu. Nova kolekcija će osim pomenutog biti jako orijentisana na savremenu arhitekturu, ekperimentisanje formom i detaljima. I finalni proizvod bi trebalo da bude mnogo zreliji i usmereniji, ja se bar nadam.
Kada vas ponovo možemo očekivati pred domaćom publikom?
Nadam se da ću prikazivati svoju kolekciju na sledećem, prolećnom Beogradskom Fashion Week-u, i unapred se radujem tome.
Tekst: Jelena Karakaš