Kako su se „srele“ Majli Sajrus i haljina Ane Ljubinković

Razgovarala: Brankica Treskavica

Privatna arhiva Ana Ljubinković

Prošlo je nekoliko meseci od takmičenja The Voice, na kojem se Majli Sajrus pojavila u haljini koju je kreirala Ana Ljubinković, ali o tome nije ispisano bezbroj novinskih stranica. Ne znam mnogo kreatora koji bi pustili da ovakva vest sama nalazi put do magazina i portala, ali zato poznajem ne baš malo onih čiji bi PR-ovi iste večeri svim novinarima poslali mejl u kojem bi im saopštili tu novost, a o frci na FB, twitteru i instagramu da ne govorimo. Međutim, Ana Ljubinković je i ovog puta reagovala isto kao i toliko puta ranije – nenametljivo i strpljivo .

■ Da li si ekstremno skromna ili uverena da “sve dođe na svoje”?

Nisam neko ko se hvali, često čak zaboravim da nešto bitno stavim na društvene mreže. Čini mi se da treba stvari pustiti da idu svojim tokom. Sve što radim prvenstveno radim zbog sebe. Naravno, moj posao podrazumeva javnost, ali što se manje pojavljujem u novinama, prijatnije mi je. Najsažetije rečeno – ne volim da skrećem pažnju.

Pirvatna arhiva

■ To se može zaključiti čak i po tvom odevanju. Oni, koji te ne poznaju, ne mogu ni da pretpostave koliko se odeća koju nosiš razlikuje od one, koju viđamo na tvojim revijama.

Nosim stvari koje kreiram, ali to uglavnom nisu one koje vidite na pisti. Ne kaže se za džabe da su revije “fashion show”. To je, zaista, neka vrsta spektakla. Postoje periodi kad oblačim tamniju odeću, pa onda naiđu oni kad sam u svetlim tonovima. Nekad sam od glave do pete u mint boji, koju jako volim. Sve zavisi od raspoloženja, ali nikad ne volim da sam u centru pažnje.

■ Kako su se “srele” tvoja haljina i Majli Sajrus?

Nismo ni svesni kolika mašinerija prati muzičke ili filmske zvezde. Ljudi iz njihovih timova su stalno u potrazi za nečim novim, jer njihove klijente, bukvalno, fotografišu na svakom koraku. Kad vredno radiš, kad stalno imaš nešto novo, onda nije čudno da ti se neko od tih ljudi obrati. Jednostavno, pošalju ti mejl, ali problem je što u njemu često stoje zahtevi koje nije lako ispuniti, a jedan od njih je da model, za koji su zainteresovani, već prekosutra bude. u Americi. Dešava se da stvari koje putuju iz Srbije zakasne ili ne možeš da ih tako brzo spremiš. Bilo je slučajeva i da kreatorima vrate stvari, koje nisu ni otpakovane, a desilo mi se, čak, da su uz moj model vratili top drugog dizajnera. Ja sam tu haljinu poslala u aprilu, Majli Sajrus je nosila u septembru-oktobru, a vraćena mi je nedavno. Za jednu američku glumicu su mi tražili haljine veličine S, a ispostavilo se da su joj prevelike, jer ona zapavo nosi broj 34. Da su mi dali precizne mere, mogla sam da ih suzim. Jedan od problema je što ljudi iz tih timova pronađu fotografije kolekcije od pre tri godine, koje više nemam.

Privatna arhiva

Pročitajte i… Ovaj aksesoar je zapostavljen, a može vas u trenutku pretvoriti u vamp damu

■ U kojoj meri, ako se zadržimo u našim okvirima, za kreatora može da bude korisno kada neko nosi njihovu model?

Mislim da je kod nas moda na pogrešan način povezana sa svetom zabave, a ona je po definiciji primenjena umetnost. Borim se da moja moda bude prepoznatljiva po onome što jeste, a ne po tome što je neko nosio ovaj ili onaj model. Sjajan primer je upravo ta tirkizna haljina sa biserima, koju devojke u mojoj radnji kupuju veoma dugo. Ona je imala vrlo buran život i pre no što ju je ponela Majli Sajrus. Na neki način to je sjajno finale haljine, koja je bila deo kolekcije za prolećle/leto 2012. godine, samo što je u originalu bila u roze boji. Da sam je posle te sezone povukla iz radnje, napravila bih veliku grešku, jer je ona i danas vrlo popularna. Na našem modnom tržištu, koje i nema sve elemente tržišta, postoje drugačija pravila tj. nema pravila. Zato ovde treba raditi po sopstvenoj logici. Budući da je moja moda van trendova, a i količine se ne mogu porediti sa onima koje se pojavljuju u prodavnicama poznatih komercijalnih brendova, jedna haljina može da “živi” skoro pet godina.

Foto: Miloš Nadaždin

■ Ovo je period kad vlada poslovno zatišje. Šta sada radiš?

Spremam manju kolekciju za proleće, a za jesen će biti nešto što je teško napraviti. Planiram da uskoro počnem, jer znam da će mi za realizaciju biti potrebno mnogo vremena. Ne preskačem sezonu, već je obrađujem na praktičan način. Mislim da dobrim idejama treba dati prostora, bez preteranog opterećivanja sezonama.

S druge strane, stalno se traži nešto novo, a da bi se to realizovalo treba mnogo i vremena i novca. U industriji postoje i međusezone, “prifol” i “rizort”, a sve to je skoro nemoguće realizovati i, u krajnjoj liniji, nepotrebno. Ovde kreatori prave razmake od godinu, dve, tri, što je stvarno mnogo. Koliko god mi bili van modnih tokova, moda ipak teče. Nedavno sam pričala sa stilistkinjom s naših prostora, koja živi u Kanadi. Njen utisak je da je Toronto, koji je tamošnji modni centar, po zanimljivosti ponude iza Beograda, jer se uglavnom predstsavljaju komercijalni brendovi i kolekcije. Možda mi i nismo svesni onoga što se ovde događa.