Milioni ljudi pate od sindroma kompjuterskog vida
Sindrom kompjuterskog vida medicinsko je stanje povezano sa zavisnošću od korišćenja digitalnih sprava – od kompjutera, pa do „pametnih“ mobilnih telefona, video igara i elektronskih čitača knjiga.
Lekari procenjuju da u SAD od toga možda pati oko 80 miliona ljudi, a u tu brojku nije uključen sve veći broj dece kod kojih nastaju problemi sa vidom iz tog razloga, preneo je radio Glas Amerike. Ako dnevno provedete ispred terminala više od tri sata, onda verovatno u izvesnoj mjeri patite od onoga što lekarii nazivaju „sindromom kompjuterskog vida“, kaže dr Majkl Dunas iz Američkog udruženja za optometriju.
On izaziva umor, ponekad glavobolje, bol vrata i leđa, te vidne poremećaje poput dvostruke slike i povremenog zamućenja vida“, rekao je on.
Šef savetovališta u Nacionalnom institutu za zdravlje u Vašingtonu dr Rejčel Bišop kaže da se u ovom slučaju ne radi o oštećenju očiju, niti o bolesti poput glaukoma ili dijabetesne retinopatije. „Radi se o isušenju površine oka i zamoru od napora fokusiranja“, kaže ona.
Dr Bišop kaže da studije pokazuju da ljudi ne trepću onoliko koliko bi trebalo kad se koncentrišu na rad pred ekranom, a to izaziva sušenje i umor oka: „Postoji mišić u oku koji fokusira oko na ono što se gleda. Kompjuterski terminal tipično je dalje nego što bi bila knjiga, te ako se tako gleda satima, onda se mišić ozbiljno umori.„ Naučnici kažu da sindrom kompjuterskog vida može izazvati nisku produktivnost kod odraslih i probleme s učenjem, te niske ocene u školi kod dece.
Gledanje ekrana je drugačije od gledanja štampanog materijala. Štampani ima veći kontrast, dok je oku znatno teže da se fokusira tačno na ekran, kažu lekari. Kod dece taj problem postaje sve veći, kaže dr Dunas pa se kod sve veće broja dece razvija kratkovidnost zbog preteranog rada na malim ručnim spravicama.
Lekari preporučuju tzv. „radne naočari“ koje bi mogle ublažiti mnoge probleme. „Postoje nove naočri – zovemo ih radne – gde se, umesto uobičajene dioptrije za gledanje na daljinu u gornjem delu stakla, a one za čitanje u donjem – što su bifokalne ili trifokalne naočale – sada stave dioptrije tačno prilagođene gledanju kompjutera na gornji deo stakla, a one za čitanje na donji,„ kaže dr Bišop. Lekari takođe preporučuju korištenje „veštačkih suza“, kapljica za vlaženje oka, te prekidanje rada svakih petnaestak minuta kako bi se gledalo u daljinu.
Uz to, važna je i visina kompjuterskog ekrana, oko deset centimetara ispod linije vida. Nikako ne treba gledati prema gore pri radu na kompjuterskom terminalu, kaže dr Dunas.
Izvor: Tanjug