Muzički festival zabranio nošenje indijanskih obeležja
„Izgledati poput totalnog idiota na muzičkom festivalu svačije je pravo i deo festivalske kulture, ali jedan tip idiotizma nipošto ne bi trebalo da bude dobrodošao. Nošenje tradicionalnih indijanskih obeležja poput ratničkih kruna od perja zaslužuje progon s muzičkih festivala na kojima ih ljudi nose kao modni dodatak, lišavajući ih pritom kulturoloških konotacija koji sobom nose.“
Tim je rečima, poprilično oštro (no s potpunim pravom), magazin The Guardian, prije nešto više od godinu dana, prozvao poklonike festivalske mode koja se, s komercijalizacijom muzičkih festivala poput Coachelle, proširila poput viroze u dečijem vrtiću. Iako se o pomenutoj temi raspravljalo, broj posetilaca festivala koji su u ritmovima muzike skakutali u kojekakvim psihičkim stanjima s krunama od perja na glavama, svakim je muzičkim festivalom sve više rastao.
No, jedan je festival toj bezobraznoj banalizaciji tuđe kulture i tradicije odlučio da stane na kraj zabranivši, uz selfi štapove i dronove, i pernate krune koje asociraju na one kakve su nosili američki domoroci. Osheaga Music and Arts Festival koji okuplja više desetina hiljada ljudi u Montrealu svake godine odlučio je i zvanično osuditi nošenje pernatih indijanskih kruna na glavama uz oglas da će svakome ko se s njom pojavi ista biti oduzeta na licu mesta. „Molimo naše posetioce da ne nose indijanska obeležja na glavama, i da poštuju spiritualna i kulturološka značenja koja ti predmeti sa sobom nose“, napisali su iz organizacije festivala uz ostale zabrane.
OK, pretpostavimo da ljudi jednostavno, kao i obično, uopšte ne razmišljaju. „Perje je baš lepo, trendi i kul, svuda je na street style fotkama muzičkih festivala, ‘oću i ja,“ verovatan je tok misli svakoga ko nema kapaciteta da san shvati da se radi o nečemu što je jednostavno pogrešno pa su mu potrebne instrukcije onih koji su za to sposobni. Prvo, muzički festivali nipošto nisu mesto na kojima bi trebalo nositi obeležja ičije kulture i tradicije, te ona koja usput u svojoj biti imaju utkano i sakralno značenje. Nošenje tih stvari na pomenutim mestima samo vas čini bezobzirnim idiotom, s obzirom na to da svojim postupcima banalizujete nešto što je drugima posebno i sveto. Na teritoriji na kojoj su došljaci skalpirali indijanska plemena i desetkovali populaciju ugušenu u lokvama krvi, skakutati na techno muziku s perjanicom na glavi, u najmanju je ruku bezobrazluk. Isto pravilo važi za bilo koja druga obeležja koja drugi narodi smatraju svetima, a vi od istihpravite šalu noseći ih kao modni dodatak jer vam se sviđaju boje i to kako vam stoji. Indijanska perjanica u kulturi je autohtonog američkog stanovništva nešto što mora da se zasluži, a onaj ko ga nosi smatra to posebnom čašću. Svako pero nosi posebno značenje i nije zataknuto samo radi kombinacije boja i tekstura. Nošenje perjanice kao modnog dodatka označuje trivijalizaciju nečije kulture koja ima tradiciju dugu stotine godina. Suprotno pop kulturi koja se olako razbacuje spomenutim obeležjima, nešto ipak treba da ostane sveto i da ne podleže trendu mejnstrim mode. Nesvesno slavljenje genocida na muzičkim festivalima stoga ne može da bude definisano nikako drugačije nego čistim idiotizmom. Uvek vam preostaje da se obučete u kostim krokodila, superjunaka ili da stavite bezvremeni Boratov kupaći kostim… mogućnosti su nebrojene. Tim tipom idiotizma barem nikog nećete uvrediti.