Napadi panike vam poručuju: Vreme je da usporite!

Reagujući na stres, telo se brani, pa srce radi ubrzano, dlanovi se znoje, a vid slabi. Iako nema realne opasnosti za zdravlje, ovi napadi panike vrlo su neugodni.

Napade panike ima svaki deseti, a prema novijim istraživanjima, čak i svaki treći čovek. Žene su dvaput sklonije takvom ponašanju od muškaraca iako još nije razjašnjeno koji je uzrok tome. Napad panike je iznenadan, snažan osećaj nelagode popraćen mešavinom fizičkih i psihičkih simptoma, a izaziva ga iznenadna navala hormona adrenalina koja ubrzava rad srca.

Ta reakcija pojavljuje se kao posledica instinktivnog osećaja ugroženosti, kada organizam, po principu “napadni ili beži”, želi ili da se suprotstavi ili pobegne od onoga što ga ugrožava. Iako ljudi tokom napada imaju osećaj da će doživeti srčani udar ili umreti, lekari ističu kako napadi panike nisu opasni za zdravlje.

Oni su sastavni deo telesne odbrane, koja izaziva pojačano lupanje srca koje pumpa veće količine kiseonika u ruke i noge, kako bismo mogli da pobegnemo iz potencijalno opasne situacije ili da se suprotstavimo onom što nas ugrožava.

U čitavom organizmu doslovno vlada panika

Čovek u napadu panike ne može da dođe do daha, slabije vidi, dlanovi mu se znoje, a telo drhti, potom se pojavljuju mučnina i vrtoglavica te pojačan dotok krvi u obraze. Ljudi imaju osećaj da će se onesvestiti, ali medicinski gledano, to nije moguće. Da bi došlo do nesvestice, krvni pritisak bi morao da bude znatno snižen, a kod napada panike situacija je obrnuta – krvni pritisak se povećava.

Šta se zaista događa s telom

Simptomi ne traju dugo, stišaju se nakon nekoliko minuta, ali se u kratkom roku mogu ponoviti i po nekoliko puta, pa čovek misli da je to jedan napad.

Odvraćanje misli sa ružnih na nešto lepo zaustavlja napade

Tokom napada panike možete da sami sebi pomognete. Vežbe joge i meditacije smanjće delovanje stresa na telo. Korisne su i vežbe vizualizacije, koje podrazumevaju stvaranje ugodnih slika u umu, čime se pažnja odvraća od turobnih misli, koje deluju uznemirujuće i mogu da podstaknu napad.

Menjanje rutine neće doneti rezultate

Pre svega nastojte da ne menjate svakodnevnu rutinu. Životni ritam ne podređujete strahu i razmišljanjima kako ćete izbeći situacije za koje mislite da bi potencijalno mogle izazvati nove napade panike.

Umirite disanje i ublažićete simptome napada

Vežbe pravilnog disanja mogu značajno pomoći u ublažavanju simptoma napada panike. Da biste ovladali tehnikom disanja, položite ruke na stomak, malo iznad pupka, i usresredite se na disanje promatrajući podizanje i spuštanje ruku. Dišite polako. Pri udahu brojite do tri, a pri izdahu do četiri.

Kafa, alkohol i glad izazivaju stres

Izbegavajte napitke koji sadrže kofein – kafa, čaj i sve vrste napitaka poput koka kole pojačavaju uzbuđenje, pa stoga podstiču i sklonost stresu. Glad takođe znatno povećava osećaj napetosti, pa jedite redovno.