Iz redakcije magazina „Natural Health“

Retko koja od nas je u potpunosti zadovoljna svojim izgledom.
Možda nas muči celulit, širi struk, previsoke smo ili, pak,
preniske… A kako su to izgled i zdravlje povezani?

Izgled i zdravlje: Šta se ne sme ignorisati!

Istraživanja su pokazala da gore navedene aspekte našeg izgleda ne treba da posmatramo samo iz estetskog ugla, već da oni mogu da nam otkriju slabe tačke kada je naše zdravlje u pitanju. Drugim rečima, određuju da li imamo predispozicije za određena oboljenja. U nastavku otkrijte kako brzi sken tela može da ukaže na određenu bolest i saznajte kako to možete da sprečite.

KRATAK KAŽIPRST

Da li vam je kažiprst kraći od domalog prsta? Prema studiji časopisa “Artritis i reumatizam”, žene čiji je kažiprst znatno kraći od domalog prsta imaju dva puta veće šanse da obole od osteoartritisa kolena. – Razlika u dužini prstiju ukazuje na manjak estrogena, što je učestala pojava kod osoba da osteoartritisom– objašnjava Liza Fernejho (engl. Lisa Ferneyhough), iz nezavisne ortopedske klinike “Sheffield Orthopaedics Limited”.
Šta preduzeti: – Ojačajte mišiće oko kolena- kaže Kristi Gardner, asistentkinja menadžera u fitnes centru “The Third Place”. – Dok sedite, opružite istovremeno obe noge tako da budu paralelne s podom i držite ih tako 10 sekundi. Ponovite deset puta-.

ZDEPASTE NOGE

Ukoliko imate zdepaste noge, proverite jetru. Studija objavljena u žurnalu “Epidemiologija i javno zdravlje” (engl. “Epidemilogy and Public Health”), pokazala je da žene s obimom nogu iznad 70 centimetara imaju više nivoe enzima koji ukazuju na bolesti jetre. Faktori kao što su ishrana u detinjstvu ne samo da utiču na rast,
već i na razvoj jetre, kažu istraživači.
Šta preduzeti: Prema savetima organizacije “Allergy UK”, izbegavanjem toksina možete sačuvati zdravlje jetre. Savet je da nosite masku i zaštitne rukavice dok spremate dom ili radite sa
hemikalijama.- I limitirajte unos alkohola na jednu čašu vina ili jedno pivo dnevno–  savetuje nutricionistkinja Kristin Bejli.

OSLABLJENO ČULO MIRISA

Osobe koje ne mogu da razaznaju mirise imaju pet puta veće šanse da razviju Parkinsonovu bolest u naredne četiri godine, kaže studija časopisa “Annals of Neurology”. – Veruje se da deo mozga odgovoran za olfaktornu (mirisnu) funkciju prvi bude na udaru Parkinsonove bolesti, dve do sedam godina pre postavljanja dijagnoze- kaže dr Kiren Brin, direktor istraživanja i razvoja u Društvu Parkinsonove bolesti (engl. Parkinsons’ Disease Society).
Šta preduzeti: – Pacijenti s Parkinsonovom bolešću navode brojne poteškoće, kao što je sve lošiji rukopis, depresija, problemi s spavanjem, anksioznost i gubitak mirisa godinama pre nego što je postavljena formalna dijagnoza-  kaže dr Brin i dodaje: – Pravovremena dijagnoza, u kombinaciji s razvojom tretmana, može da uspori ili čak zaustavi progres Parkinsonove bolesti.” Nutricionistkinja Šona Vilkinson preporučuje dnevni unos suplementa na bazi ribljeg ulja. – Omega 3 masne kiseline jačaju otpornost mozga na MPTP, toksičnu komponentu odgovornu za pojavu Parkinsonove bolesti- kaže ona. (Pročitajte i… Oticanje ruku i nogu: Šta vam poručuje telo?)

KRATKE RUKE

Da li vam rukavi jakne dosežu skroz do prstiju? Prema studiji časopisa “Neurologija”, osobe s kraćim rukama imaju dvostruko veće šanse da obole od Alchajmerove bolesti. (Raširite ruke paralelno sa podom i neka vam neko izmeri dužinu, od prstiju do prstiju; najkraći raspon treba da bude oko 150 cm). Prema istraživačima sa Univerziteta Tufts, Masačusets, nutritivni i drugi deficiti tokom ključnih godina rasta mogu da dovedu do kognitivnog propadanja pojedinca kasnije tokom života.
Šta preduzeti: Iskoristite svoje ruke što je više moguće. – Slikajte, počnite da štrikate ili šijete–  savetuje dr Entoni Ficpatrik, ekspert za Alchajmerovu bolest sa Kembridža. Petogodišnja studija univerzitetskog medicinskog centra Raš iz Čikaga, pokazala je da osobe koje provode veći deo slobodnog vremena aktivno, na
spomenuti način, imaju 2,5 puta manje šanse da obole od Alchajmerove bolesti, za razliku od onih koji retko kada postavljaju izazove svojim malim sivim ćelijama.

NABORI NA UŠNIM ŠKOLJKAMA

Mnogobrojne studije pokazale su da linearne bore u jednoj ili obe ušne školjke mogu ukazivati na buduće kardiovaskularne probleme, poput srčanog udara. Prema studiji “American Jounral of Medicine”, nabori na jednoj ušnoj školjci povećavaju rizik za 33 %, dok ukoliko on postoji na obe, taj rizik je veći za 77%. Iako stručnjaci nisu sasvim sigurni, sumnjaju da gubitak elastičnih vlakana, koji dovodi do zadebljanja arterija, izaziva i nabore na ušnoj školjci.
Šta preduzeti: Održavajte zdravlje srca, savetuje nutritivni konsultant Majkl Van Straten. – Izgubite višak kilograma i smanjite unos holesterola. Možete poraditi i na smanjenju krvnog pritiska.-  Van Straten savetuje šetnju u trajanju od 30 minuta dnevno i smanjenje unosa alkohola na minimum.

ŠIROK STRUK

Ukoliko je vaš struk širi od 88 cm, vreme je da nešto preduzmete. Prema magazinu “Neurologija”, osobe starije od 40 godina, koje imaju izraženiji stomak, imaju za 3,6% veće šanse da razviju demenciju u sedamdesetim godinama života. – To se najverovatnije dešava zbog visceralnih masti – opasnih masnih naslaga koje se
skupljaju oko organa, te luče upalne hormone koji ugrožavaju zdravlje srca-  kaže Šona Vilkinson.
Šta preduzeti: – Izaberite mediteransku ishranu i izbacite sa jelovnika visoko procesuirane namirnice. Istraživanja su pokazula da mono-nezasićene masne kiseline (MUFAs), koje ćete naći u maslinama, orašastom voću, semenkama, avokadu i crnoj čokoladi, sprečavaju akumulaciju visceralnih masti- objašnjava Šona.

VELIKE GRUDI

Žene s grudima veličine D ili veće, imaju dvostruko veće šanse da obole od dijabetesa tipa 2, pokazala je studija žurnala Kanadske medicinske asocijacije. I to u poređenju s damama koje nose A korpe, čak i ako imaju dijabetes u porodici. – Moguće je da je masno tkivo u grudima osetljivo i da utiče na rezistenciju insulina,
što posledično dovodi do dijabetesa– objašnjavaju stručnjaci iz britanskog Udruženja za dijabetes.
Šta preduzeti: – Dijabetes se može sprečiti redovnom fizičkom aktivnošću, zdravom ishranom i izbegavanjem stresa–  kaže nutricionista Subodh Gupta. – Jedite najmanje pet porcija voća i
povrća, smanjite unos brze hrane.- Gupta predlaže i meditaciju od najmanje 20 minuta dnevno, kao i jutarnju šetnju u trajanju od 30 do 40 minuta dnevno. – To će doneti balans i osećaj mira u vaš život-  dodaje.

OSETLJIVI ZGLOBOVI

Francuska studija objavljena u magazinu “Stroke” otkrila je da žene s tankim zglobovima (33 cm ili manje) imaju veće šanse da razviju karotidni plak, koji povećava rizik od moždanog udara.
Šta preduzeti: Pijte zeleni čaj. U studiji u kojoj je učestvovalo više od 40.500 Japanki i Japanaca, pokazano je da su oni koji su pili pet ili više šoljica zelenog čaja dnevno imali najmanji rizik od smrti izazvane srčanim oboljenjima i moždanim udarom.

KRVNA GRUPA

Ljudi s krvnom grupom A, B ili AB imaju za 44% veće šanse da dobiju rak pankerasa, u poređenju s onima koji imaju nultu krvnu grupu, pokazala je nedavna studija Instituta Dana Farber iz Bostona. To može da ukazuje na to da gen koji određuje krvnu grupu nosi i genetski rizik od ovog tip kancera. Ipak, hirurg Ros Karter upozorava da moramo ostati otvorenijeg uma: – Genetika razvijanja kancera je neverovatno kompleksna. Iako je ovo otkriće interesantno, potrebne su dodatne studije–  kaže on.
Šta preduzeti: – Uzimite suplemente vitamina D– kaže nutricionistkinja Kejt Kuk. U jednoj studiji osobe koje su
konzumirale 300 IU ili više ovog suplementa umanjile su rizik od raka pankerasa za 44% u odnosu na one koji su uzimali manje od 150 IU vitamina D. Kejt posebno preporučuje plavu ribu poput sardine, tune ili lososa.

Više o magazinu Natural Health saznajte ovde.